Radnici Slobode optimisti

Radnici kompanije Sloboda su optimisti i očekuju da će se naći strateški partner za pokretanje civilnog dela kompanije, odnosno nekadašnjih Sloboda Aparata. Predsednik Nezavisnog sindikata radnika Sloboda Aparata Radisav Gavrilović,  kaže da je malo potrebno uložiti da bi se pokrenula ponovna proizvodnja bele tehnike, jer u kompaniji postoji tehnologija koja je neophodna.

Radisav Gavrilović

– Mi smo spremni za proizvodnju ako bi došlo do nekog dogovora sa Vladom Srbije i eventualnim dolaskom strateškog partnera. Već sada sa nekim laim ulaganjem mogli bi da se proizvode mini električni uređaji, bojleri, mali kućni aparati, rešoi, pa čak i sklapanje televizora i kompjutera. Radilo bi se ono što ima prođu i što može da se radi. Imamo svu tehnologiju koja je neophodna, mehanički deo, plastičara, livnica, kovačnica, montažne trake… Potrebna su minimalna ulaganja da bi se pokrenula neka proizvodnja. Svi sindikati bi voleli da oživi civilni program, što bi sigurno značilo I gradu, pokrenuli bi kooperante. Žao mi je što niko nije stavio na papir da vidimo šta i koliko treba da se pokrene proizvodnja, kaže Gavrilović.

Prema rečima sidnikalaca, potražnja za starim proizvodnom programom i dan danas postoji, što svedoče pozivi nekadašnjih partnera, jer se pokazalo da današnji uređaji nisu kvalitetni kao nekadašnji iz Slobode.

– Krizi civilnog dela dosta je kumovao i neograničen uvoz proizvoda bele tehnike, fabrika nije imala obrtna sredstva, a raspadom SFRJ došlo je i do poremećaja tržišta. Zbog skupog proizvoda došli smo gde smo došli. Gledajući iz ovog ugla ostala je seta i tuga što je baš moralo tako da se sve dogodi. Proizvodi Slobode su i dan danas traženi na tržištu, građani su izgustirali poplavu jeftinih uređaja koji su uvezeni i nametnuti potiskujući našu proizvodnju. Sadašnji usisivači sa zalivenim motorom kada stanu njima nema popravke. Naš je imao servisiranje a njegovov životni i radni vek je bio veoma dug, podseća Gavrilović.

Kako kaže Gavrilović, odavno je postojalo inetersivanje firmi za strateško partnerstvo ali da su nerešeni odnosi u kompaniji i dalje glavna prepreka za konkretizaciju saradnje.

– Postoji problem potraživanja starih zarada. Preko 400 radnika je tužbama tražilo isplatu zaostalih plata i to mora da se isplati. Kako će se naći rešenje sve zavisi od vrha države jer je potrebna čista situacija u firmi. Radnici su optimisti, jer smatramo da bi bilo  odlično da kompanija ima rezervni, altreativni proizvodni program nemenskoj, kaže Gavrilović.

Najveći broj ljudi iz Sloboda Aparata trenutno radi u vojnom delu Slobode, dok je drugi deo radnika prihvatio socijalni program a deo je penzionisan. Radnici koji su prešli u vojni deo trenutno imaju sigurnost posla, primaju redovno platu, što ranije bio slučaj, jer je civilni deo pre 15-20 godina imao veliku krizu.

Sankcije  prekinule velike poslove

Pred sam raspad SRFJ, 1991. godine, Sloboda Aparati ugovorila su dva velika izvozna posla za tadašnji SSSR.

Počekom januara 1991. godine  ugovoren je posao sa američkom firmom RTM inženjering iz Hjustona o izvozu kućnih aparata i motokultivatora u SSSR vredan 520 miliona dolara.

U junu mesecu ugorena je isporuka 10.000 štednjaka i 15.000 usisivača  za grad Bratska u Sibiru. Nažalost, U SFRJ je tada počeo rat, uvedene su sankcije a veliki poslovi su propali. Političari su obećavali da nećemo osetiti posledice sankcija i da ćemo naći nova tržišta, a kako se sve završilo znamo svi.