Radnici u javnom sektoru bez prava na pravi štrajk

Radnici Pošte se već tri nedelje nalaze u zakonskom štrajku radeći skraćeno radno vreme od 10 do 17 časova. Oni zahtevaju bolje uslove rada, veće zarade i smenu direktorke Mire Petrović. Međutim, njihov štrajk za sada je bez efekta. Slično su prolazili i drugi radnici u javnom sektoru kojima je država 1996. godine praktično ukinula pravo na potpunu obustavu rada definišući minimum procesa rada koji uglavnom znači normalan rad svih ustanova. Sindikati se plaše da država neće stati sa ograničavanjem prava na štrajk i da se sprema donošenje novog Zakon ao štrajku, koji bi se odnosio samo na javni sektor.

Iako štrajkuju skoro tri nedelje tražeći veće plate i bolje uslove rada, poslovodstvo Pošte kao i osnivač, Vlada Srbije, nisu pozvali sindikate ovog javnog preduzeća na razgovore. Kao jedan od razloga zašto se to nije dogodilo u sindikatu navode činjenicu da se štrajk organizuje u skladu sa zakonom, pošta radi skraćeno od 10 do 17 časova,  što praktično znači  da štrajka i nema.

-Mi kao delatnost od posebnog javnog interesa možemo da štrajkujemo ali moramo da poštujemo minimum procesa rada. Bilo bi mi zadovoljstvo da se napravi takav zakon o štrajku koji bi nama dao šira ovlašćenja. Lično ne verujem da će do toga doći. Naprotiv,plašim se da će novi Zakon o štrajku dodatno da se pooštri, tako da će se prava zaposlenih na štrajk dodatno smanjiti, pesimista je Branko Kalajanović iz Sindikata PTT Srbije.

Slično su prošli i prosvetni radnici. Oni su 2014 i 2015. godine štrajkovali čak šest meseci radeći sa skraćenim časovima od 30 minuta. Ni u tom slučaju poslodavac se nije mnogo obazirao na štrajkačke zahteve niti je bilo značajnijih pregovora za poboljšanje životnog standarda prosvetnih radnika. Štrajk je prekinut bez ispunjenja zahteva.

-Štrajk kao oblik protesta je nešto što je u potpunosti van zakona. Međutim, sada smo došli do jedne kontradiktornosti da je utemeljen naziv zakonski štrajk koji vam je u potpunost oduzeo pravo da štrajkujete i da na pravi način izrazite nezadovoljstvo. Zakonski štrajk vas u tome ograničava da vi morate zadovoljiti neki minimum procesa rada. Ako se to zadovoljava onda se postavlja pitanje zašto onda štrajkujete, jer pravshodno je zamišljeno da vi u potpunosti obustavite rad. Upravo se to desilo i našoj struci, podseća Vesna Jerotijević, portparol Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.

Ukidanje prava na potpunu obustavu rada u javnom sektoru uvedeno je 1996. godine, upravo nakon višemesečne obustave nastave u školama. Usvojeni zakon definiše da delatnosti od javnog interesa moraju da obezbede minimum procesa rada, a te delatnosti su: elektroprivreda, vodoprivreda, saobraćaj, informisanje, PTT usluge, komunalne delatnosti, proizvodnja osnovnih prehrambenih proizvoda, zdravstvena i veterinarska zaštite, prosveta, društvena brige o deci i socijalna zaštita.

Iako sindikati kažu da su vlada i njeni ministri licemerni jer traže od radnika da poštuju zakone a oni to sami ne čine, kršeći čak i potpisane sporazume, oni se plaše da će novi zakon o štrajku doneti nova ograničenja za zaposlene u javnom sektoru.  

-Nama se sprema novi Zakon o štrajku koji će se odnositi samo na javna preduzeća i ustanove. Savez samostalnih sindikata pokušava da to spreči i da i dalje imamo jedinstveni zakon. Razvijene demokratske zemlje imaju jedan zakon o štrajku. Postoje zemlje koje nemaju zakon o štrajku kao što je recimo Holandija, gde se štrajk pokreće i završava u sudskom postupku  gde se utvrđuje ko je u pravu, sindikat, radnici ili poslodavaci. Plašim se šta nas čeka, mislim da će novi zakon biti mnogo rigornozniji kada je u pitanju javni sektor, upozorio je  Slobodan Jelić, predsednik Gradskog veća samostalnih sindikata Čačak.

Donošenje novog Zakona o štrajku najavljeno je još 2014. godine, zajedno sa novim Zakonom o radu ali se još uvek nije našao na javnoj raspravi. To nije bila ni tema na Socijalno-ekonomskom savetu, telu koje su zajednički formirali Vlada Srbije i sindikati sa ciljem jačanja socijalnog dijaloga i ostvarivanja ekonomskih i socijalnih sloboda i prava čoveka.

Kao jedino rešenje da se u ovakvim uslovima izbore za svoja prava i bolji položaj prvi čovek čačanskog sindikata savetuje radnicima  jedinstvo i solidarnost, što su osnovni postulati sindikalizma koje su najbolje demonstrirali advokati u svom višemesečnom štrajku.

-Znamo da su advokati štrajkovali dugo i da su uspeli u tome jer su bili jedinstveni. Solidarnost i sloga su osnov svakog sindikalizma i ključ uspeha svakog protesta kako bi se ostvarila prava radnika. Nažalost, većina građana i dan danas ne zna šta je sindikat, i tek kad dođe do problema onda se javljaju, zaključuje Jelić.