Radosavljević: Sa ovim cenama i platama gotovo je nemoguće preživeti

Značajno povećanje zarada i životnog standarda u Srbiji je moguće po dva osnova: Prvo, drugačijim modelom rasta, ravnomernijom raspodelom i pravičnijom poreskom politikom; drugi osnov je povećanje minimalne zarade uz istovremeno smanjenje poreskog opterećenja rada, izjavio je ekonomista Goran Radosavljević za portal Nezavisnost.org.

Goran Radosavljević, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju kaže u intervjuu za Nezavisnost.org da je Srbija jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi i da građani, zbog laži koje im se serviraju preko provladinih medija, nisu svesni da žive skoro najnižim standardom u Evropi. Radosavljević ističe da 4,5 miliona građana Srbije na mesečnom nivou ne može da zaradi ni 40.000 dinara i da je s tako malim platama i sve većom inflacijom gotovo nemoguće preživeti.

– Srbija je u prethodnih desetak godina prema izveštajima EUROSTAT-a među najsiromašnijim zemljama Evrope… Ono što se u prethodnih deset godina promenilo je da su zemlje koje su bile ispod nivoa razvoja Srbije, pre svega mislim na Rumuniju i Bugarsku, sada daleko ispred nje. Poređenja radi, prema pokazatelju koji meri individualnu potrošnju po glavi stanovnika, Bugarska je 2011. godine bila na nivou od 44 odsto EU proseka, Rumunija na 47, a Srbija na 44 odsto. Danas je Bugarska na 58 odsto, Rumunija na 79, a Srbija na 49 odsto EU proseka. Dakle, za 10 godina Rumunija i Bugarska su značajno povećale životni standard građana, nasuprot Srbiji u kojoj je taj standard više nego dvostruko manji od proseka Evropske unije – objasnio je Radosavljević.

Prema njegovim rečima, standard stanovništva u našoj zemlji u prethodoj deceniji jeste porastao.

– To nije sporno. Međutim, relativno posmatrano porastao je tek neznatno što nije dovoljno da građani Srbije osete taj boljitak. Istovremeno, u odnosu na zemlje regiona, samo je Albanija imala sporiju konvergenciju ka prosečnom standardu EU u prethodnih 10 godina. Sve ostale zemlje brže su hvatale korak s prosekom Evropske unije od Srbije. Uz to, bruto društveni proizvod (BDP) je u apsolutnim iznosima porastao oko 16 milijardi evra, a javni dug oko 15,5 milijardi evra. Dakle, i ta osnova tog rasta standarda koji beležimo je pod velikim znakom pitanja, tj. može nam se lako vratiti kao bumerang u narednom periodu.

Profesor je potvrdno odgovorio na pitanje da li je u Srbiji moguće značajnije realno povećanje zarada i penzija s obzirom na rast BDP u poslednjih desetak godina.

– Značajno povećanje zarada je moguće po dva osnova. Prvi se tiče drugačijeg modela rasta u kome bi boljitak od rasta bio ravnomerno raspodeljen kako bi svi mogli da osete blagodeti tog rasta. To bi se postiglo drugačijom i pravičnijom poreskom politikom. Drugi osnov je povećanje minimalne zarade uz istovremeno smanjenje poreskog opterećenja rada, kako se teret prilagođavanja ne bi prebacio na privredu, tj kako bi za privredu bio najmanje neutralan. Ova oba pravca bi dovela do značajnog povećanja opšteg nivoa zarada i samim tim i životnog standarda građana.

Radosavljević ukazuje da su cene hrane u prethodnih godinu dana u Srbiji povećane za oko 14 odsto, što među najvećim prosečnim poskupljenjima hrane u Evropi.

– Istovremeno, cena mesa je u proseku porasla preko 20 odsto. Ako na to dodamo i cene naftnih derivata koje su jedne od najvećih u regionu, dolazimo do zaključka da je za nekoliko miliona građana koji najveći deo svoje zarade troši na osnovne životne namirnice i energiju, inflacija nekoliko puta veća od zvanične. Odgovor na pitanje kako je došlo do toga da rast cena hrane bude toliki u zemlji koja je u velikoj meri poljoprivredna, verovatno leži u sistemskom nebavljenju i derogiranju poljoprivrede u prethodnih deset godina. Samo je bilo pitanje vremena kada će takva politika da dođe na naplatu.

Na pitanje kako će preživeti penzioneri i zaposleni od kojih većina prima penziju (150 evra) i platu (380 evra) znatno ispod proseka, profesor odgovara da je to pitanje pre za vlast nego za ekonomiste.

– Građani će ako se ovako nastavi morati da počnu da se bave alhemijom, jer preživeti u ovakvim uslovima ravno je nadrealnom. S inflacijom koja se polako ali sigurno bliži dvocifrenoj, situacija postaje još kompleksnija.

Pored toga, dodaje Radosavljević, u Srbiji je u prethodnih 20 godina došlo do velikog raslojavanja stanovništva.

– To pokazuju gotovo svi relevantni izvori (npr. Džini koeficijent, odnos 20 odsto najbogatijih prema 20 odsto najsiromašnijih, odnos najviših i najnižih zarada i dr.). To raslojavanje vidljivo je na svakom koraku, pogotovu ako iz neke manje sredine dođete u Beograd. Imate s jedne strane svega oko 30.000 građana koji zvanično zarađuju preko 250.000 dinara, a s druge strane, preko 4,5 miliona građana koji ne mogu da dobace do 40.000 dinara mesečno.

Međutim, takva sumorna socijalna slika se ne vidi na tržištu nekretnina.

– Kada pogledate tržište nekretnina, stiče se utisak da je obrnuta proporcija. Promet na tržištu nekretnina u prethodne četiri godine je oko 19,1 milijarda evra, od čega oko 16,4 milijarde su iz sopstvenih sredstava. Jedino razumno objašnjenje za toliko gotovine u opticaju u zemlji koja je jedna od najsiromašnijih u Evropi je da dobar deo tog novca dolazi iz nelegalnih tokova. To pokazuju i mnoge nezavisne međunarodne studije. Ko su kupci i kako su sredstva ušla u sistem, te ko je to dozvolio, moći ćemo da saznamo tek nakon promene vlasti, jer siguran sam da kod postojeće ne postoji politička volja da se taj problem otvori.

Radosavljević je kazao da u ovom trenutku ukupan javni dug države izosi oko 31 miljarda evra, od čega je spoljni javni dug oko 18,5 milijardi evra.

– Dinamika zaduživanja je u prethodnih deset godina bila veoma visoka što je dovelo do dupliranja neto zaduženja u odnosu na 2011. godinu. Posebno je zabrinjavajuća dinamika rasta javnog duga od početka pandemije. Ako nastavimo ovim trendom, javni dug preti da postane problem. U ovom trenutku javni dug ne predstavlja veliki problem za ekonomsku stabilnost zemlje. Dok god imamo privredni rast i rast prihoda budžeta iz kojih se taj dug vraća i dok god su kamatne stope istorijski niske. Međutim, dinamika rasta duga, valutna struktura (dominira dug u stranim valutama), kao i činjenica da se sve više zadužujemo kod bilateralanih donatora i da bi kamate uskoro mogle da počnu da rastu, ukazuju da bismo u bliskoj budućnosti mogli da imamo problem sa servisiranjem duga. To bi se onda odražilo na pad privrede i loše ekonomske performanse zemlje.

Na pitanje da li vlast novac poreskih obveznika troši domaćinski, profesor odgovara odrečno.

– Svakako ne i ima mnogo primera za to. Mislim da je poslednji u nizu raspisivanje tendera od čak 450 miliona evra za izbor partnera koji treba da uspostavi brodski linijski saobraćaj u Beogradu. Istovremeno, svedoci smo enormnog rasta troškova investicija u infrastrukturu gde smo probili i neke evropske rekorde u koštanju kilometra autoputa ili rekonstrukcije gradske ulice. Sve to ukazuje na sumnju u postojanje korupcije i kriminala, pa je teško govoriti o domaćinskom upravljanju sredstvima poreskih obveznika.

Najveća njegova zamerka je zbog netransparentnosti trošenja novca iz republičkog budžeta.  

– Vlast je u prethodnih 10 godina patentirala pravilo po kome se pod izgovorom strateškog partnerstva, javna sredstva dele diskrecionim odlukama predsednika države, koji pak nije nadležan da to radi. Drugo, neplansko trošenje budžetskih sredstava je takođe prisutno. Poslednji primer je podela 100 evra mladima ili 20.000 penzionerima. Iako ne znamo tačno kriterijum po kome su ova sredstva data, znamo da je država potrošila (ili planira da potroši) ove godine najmanje 450 miliona evra.

Povodom Maršalovog plana za Crnu Goru kojim su su minimalne zarade povećane sa 250 na 450 evra, uz istovremeno ukidanje doprinosa zaposlenih za zdravstvo, Radosavljević smatra da bi nešto slično moglo i trebalo da se uradi i u Srbiji. 

– Taj plan je jedan od načina da se za kratko vreme poveća prosečni standard građana. Smatram da je potrebno sličan program primeniti i kod nas, uz određene korekcije koje bi odražavale specifičnosti u Srbiji danas – zaključio je profesor Goran Radosavljević u razgovoru objavljenom na portalu Nezavisnost.org.

Izvor: UGS Nezavisnost

______________________________________________