Prethodni članak
Radovi na deonici Preljina-Požega naredne godine
Objavljeno 13/05/2017
Potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović izjavila je u Pekingu, gde boravi u okviru delegacije koju predvoji premijer Aleksandar Vučić da se može očekivati da radovi na deonici auto-puta Preljina-Požega na Koridiru 11 počnu naredne godine.
„Potpisujemo Memorandum a vrednost je 400 miliona evra. Očekujemo da, sa dokumentacijom koju završimo, sledeće godine možemo da počnemo radove”, rekla je Mihajlović.
Komentarišući to što će Srbija u Kini, gde se održava privredni Forum „Jedan pojas, jedan put” potpisati veliki broj memoranduma, pre svega kada je reč o infrastrukturnim projektima, Mihajlović ističe da tako nešto nije postigla nijedna zemlja u regionu:
„Ljudi kada čuju za te 3,2 milijarde misle da je to samo priča. Ali imali su prilike da vide da smo uradili deonicu Ljig-Preljina, da se trenutno radi do Obrenovca i da ćemo ove godine imati 102 kilometar auto-puta, i to: Obrenovac-Ub, Ub-Lajkovac, Lajkovac-Ljig, Ljig-Preljina, a počinjemo Preljina-Požega iduće godine. Vrednost ovih projekata je trenutno najveća u regionu, rekla je ministarka.
Nijedna država u regionu nema ovakvu vrednost infrastrukturnih projekata, ističe ministarka građevinarstva.
Ministar privrede Goran Knežević kaže da će se sa kineskom stranom razgovarati i o „neuralgičnim tačkama” kao što su RTB Bor, Galenika.
Zasto ulagati 400mil € u deonicu puta koja ne služi ničemu (dok ne krene gradnja od C.Gore), osim da nas svi zaobiđu i potrose pare na nekom drugom mestu.
Dakle, novo zaduživanje. I nije problem uzeti kredit, ako se ulaže u projekte koji će uloženi novac vratiti, neposredno ili posredno. Ali ovo ne sluti na dobro (profit će uzeti kineske firme, kao azerbejdžanski „Azvirt“, a autoput će samo „gutati“ sredstva iz budžeta).
Građevinarstvo, posebno građenje puteva kao veoma skupih objekata, može da pokrene privredu jedne države, tako sto će posao dobiti domaće građevinske firme, koje će biti uslovljene kupovinom mehanizacije, opet, od domaćih firmi (Fap, „14. oktobar“…), koji će tada zaposliti širok krug kooperanata, pa će se znatan deo uloženog-pozajmljenog novca vratiti kroz poreze.
Naravno, ovo je moguće samo ako se naši nekadašnji giganti oporave, a to je nemoguće sa privredom prepunom „kontroverznih biznismena“, uvoznim lobijem i državom koja kešom favorizuje strane firme.
Opravdanost građenja ovog autoputa je posebna priča. Najmanje 15.000 vozila dnevno je potrebno, da bi sredstva od putarine pokrila troskove održavanja. Od Beograda do Čačka, na Ibarskoj magistrali, saobraćajno opterećenje je bilo od 10.000 do 12.000 hiljada vozila dnevno u proseku (sada je do Ljiga znatno manje, jer je autoput preuzeo oko 5.000 vozila, prema zvaničnim podacima Puteva Srbije).
Nameru da se autoput gradi do Crne Gore je posebno teško razumeti,jer posle Užica saobraćajno opterećenje naglo opada i do 5.000 vozila dnevno (što odgovara putu 4. razreda).
Konačno, spajanjem Beograda sa Temišvarom, dobićemo autoput Temišvar-Bar, koji će povezivati „ništa sa ništa“. Jer, Bar je veoma plitka luka koja ne može da primi prekookeanske brodove, već smo zaobiđeni autoputem preko Rumunije i Bugarske i što je za nas najopasnije: Evropska unija će izgraditi drumsko-železnički koridor Budimpešta-Sarajevo-Ploče (prema Prostornom planu Evropske unije, Ploče će biti najveća luka na Jadranu).
Sa alarmantnim podacima da svake godine umre 35.000 stanovnika Srbije više nego što se rodi, a da 11.000 visokoobrazovanih i mladih napusti zemlju, moramo da se upitamo čemu ovakvi projekti, jer … drumovi će poželjet Srbalja, al’ Srbalja nigde biti neće.
Koliko je meni poznato povezivanje Bara i Temišvara je povezivanje Italije i Rumunije. U Rumuniji posluje više od 40.000 italijanskih firmi, a italijanskim prevoznicima (bar onima iz južnog dela Italije) daleko je lakše da idu putem Bari-Bar-Temišvar nego da idu preko Slovenije i Hrvatske (manje vožnje i manje stajanja zbog propisanog odmora u toku puta). Kada se pravi ekonomska analiza jednog puta, ne može se gledati samo postojeća frekvencija saobraćaja, nego treba predvideti i koliko će taj put generisati novog saobraćaja. Takođe treba razmišljati o tome da bi gradnja navedenog autoputa mogla da poveća italijanske investicije u Srbiji i da se možda i deo preduzeća iz Rumunije preseli u Srbiju. Koridor 10 jeste prioritet, ali i autoput Bar – Temišvar može biti izuzetno bitan.
Autoput se planira (i definiše poprečni profil) u odnosu na period od 25 godina, a projektuje i gradi prva faza u odnosu na vremenski priod od 10 godina. Naravno da je potrebno uzeti u obzir i buduće, odnosno planirano saobraćajno opterećenje. Problem za nas je što je transport vodenim putevima daleko najjeftiniji, a Italija je upravo na taj način povezana sa Rumunijom. Zamislimo transport sa utovarom u brodove u Italiji, istovarom u Baru, utovarom kontejnera na kamione i konačno transport autoputem (što je najskuplji vid transporta). „Preko preče, naokolo bliže“.
Što se investicija tiče, na primeru autoputa Beograd-Niš se vidi koliko postojanje autoputa utiče na privlačenje investicija (ako izuzmemo Palmin Muzej voštanih figura i Zoološki vrt). Zdrav kapital je plašljiv, pa dolazi i ostaje samo u državama sa stabilnim sistemima, bez mita, korupcije i sličnih „specijaliteta“.
A kvalitet (što znači i trajnost), bar ove izgradjene deonice (Ljig-Preljina), čak nije ni vredan komentara.
Podsetik ti si cudo kolko mrzis sve sto je dobro a analize su ti ala Velja Ilic