Rangiranje nelegalne gradnje

Нелегална градња у Србији има своја два лица. Једно је оно које се односи на изграђене индивидуалне стамбене објекте којима се решава стамбена потреба породице, а друго је сасвим различито и односи се на нелегалне стамбене зграде које су грађене по основу грађевинских дозвола, али су исте навелико „прекорачене и изигране“. То су објекти за тржиште, за чисту зараду, за богаћење. Ти објекти стварају највеће проблеме у легализацији, јер су инвеститори започети легални објекат грађењем конвертовали у нелегални. То јест од дозвољених пет спратова они су изградили осам, па наједном нестали и тако целу зграду оставили на милост и немилост купцима станова и пословног простора у истим. Ту се појављује проблем и чисто техничко-правне природе, јер се мора легализовати цела зграда, а не посебно сваки стан, а инвеститора нема. Сада наступају нерешиви проблеми, јер неки власници станова хоће да легализују, а други неће нити могу економски то да поднесу. Имајући у виду да је таква градња толико проширена, да има обрисе „епидемије ницања нелегалних квадрата“, онда такво стање мора да се разреши само „јаким лековима“. Зато предлажемо следеће: Увођење законске обавезе за све инвеститоре који су градили станове за тржиште да их легализују у складу са одлукама локалних самоуправа.

Да ти инвеститори буду „смештени“ у категорију  „А“, која подразумева потпуно другачији третман истих. Да поред легализације, морају да плате и посебне пенале на име стеченог профита и злоупотребе овлашћења из грађевинске дозволе, за све оне спратове који су озидани мимо грађевинске дозволе. Да се таква градња законом означи као делатност са посебном друштвеном опасношћу, која мора бити кривично процесуирана, без изузетка. Да такви инвеститори „добију црвени картон“ и изузеће од даље градње за следећих десет година, то јест да се формира посебна листа непожељних инвеститора. Да се у тој категорији „А“ посебно санкционише нелегална градња на земљишту стеченом преко јавног огласа, то јест градња започета по грађевинској дозволи од које се одступило. Да се након доделе у закуп, или стицања у својину грађевинског земљишта од стране Општине, односно Града по основу лицитације, не може вршити промена намене по основу тумачења органа који нису вршили доделу, односно отуђење грађевинског земљишта и тиме изигравати сви потенцијални купци који су одустали од лицитације управо због предвиђене намене. Промена намене након лицитације једино је могућна по основу измене планског акта, па само у том случају инвеститор који је добио, или откупио земљиште од Општине може тражити измену грађевинске дозволе у складу са новом наменом, или већом спратношћу.

У категорију „Б“ морају бити „смештени“ сви остали инвеститори, који нису градили за тржиште, који су решавали своју стамбену потребу до одређене „разумне квадратуре“. У овој категорији такође требају посебно да се опорезују они инвеститори који су градили за своје потребе, али на изузетно луксузан начин. Онда за такве треба и луксузна цена легализације. Дакле, овде би имали две подгрупе, једна у којој су стварне потребе за становање и друга у којој су сви инвеститори са луксузним и превеликим стамбено-пословним објектима.

А најважније од свега је доследност у примени закона. Ако се закон примењује селективно, макар то било и само за један случај, онда  је цео закон доведен у питање. Када држава озбиљно запрети, наши грађани знају то да „осете“ када се „држава не шали“,  па се сходно степену озбиљности државе и управљају у својим поступцима. То јест врше процену, па ако су сигурни да нема ништа од санкција, они ће увек кришом нелегално градити.