Rast cena energenata i hrane neće biti kratkoročan

Profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić u intervjuu za portal Nezavisnost.org ocenjuje da su podele u Evropi tektonske i dugoročne, što male zemlje, poput Srbije, može svrstati u nekakve geostrateške „tabore“.

– Naši izbori moraju biti u našem interesu tj. u pravcu rešenja koja daju veće šanse za održavanje i razvoj našeg društva i države – ocenjuje Šoškić.

Profesor je rekao da je teško proceniti šire posledice rata u Ukrajini, ali da razvoj događaja u ukrajinskoj krizi može bitno promeniti okolnosti, pa i ekonomske posledice na Evropu, a time i Srbiju.

Foto: N1

– Ono što je već sada jasno je da će naše trgovinske veze s Ukrajinom i Rusijom biti, i već jesu, veoma otežane ili onemogućene. Obezbeđenje alternativnih linija snabdevanja energentima je prioritet u ovom trenutku, ali je to isto prvo na dnevnom redu i Nemačkoj i drugim mnogo većim evropskim ekonomijama od naše, i pitanje je koliko je to izvodivo u kratkom roku i po kojim cenama. Dakle, započeti rast cena energenata neće biti kratkoročan i sekundarni efekti toga će se preliti na ostatak ekonomije kroz smanjivanje ekonomske aktivnosti i pritisak na rast cena koji dolazi sa strane rasta troškova.

Šoškić smatra da će Evropa ući u recesiju da će to na Srbiju dvojako uticati.

– Prvo, kroz trgovinski kanal, manje će biti prilike za prodaju naše robe na EU tržištu u uslovima pada ekonomske aktivnosti u EU, a moguće je i da nešto što smo do sada uvozili iz EU, uključujući i repromaterijale, bude manje dostupno i skuplje, sa negativnim posledicama na domaću privrednu aktivnost. Drugo, kroz investicioni kanal, recesija u EU, i posebno snažni negativni efekti koji se očekuju na Nemačku, Austriju i Italiju, učiniće da te zemlje kao značajni nosioci stranih direktnih investicija u našoj zemlji, smanje svoje investicije u Srbiju.

Direktnim stranim investicijama se, po mišljenju Šoškića, u Srbiji do sada davao preveliki značaj, dok se zapostavljalo pitanje uređenja institucionalnog ambijenta i obrazovanja stanovništva kao glavnog pokretača domaćih privatnih investicija.

– Dodatno, rast inflacije u svetu i očekivani rast kamata, otežaće zaduživanje naše zemlje na međunarodnom tržištu i time će se smanjiti prostor za kapitalna ulaganja iz budžeta, što će dodatno uticati na obaranje ekonomske aktivnosti u zemlji. Ovo su samo osnovni i već sada jasno vidljivi kanali uticaja na domaću privredu, ali ne treba isključiti dodatne sekundarne ili tercijarne efekte.

Prema rečima profesora Ćšoškića, nekadašnjeg guvernera Srbije, takve ekonomske posledice sukoba u Ukrajini će svakako rezultirati i smanjenjem standarda građana, a nema mnogo prostora za blagovremenu odbranu od cenovnih šokova iz inostranstva.

– Kratkoročnim rastom vrednosti dinara moguće je na kratak rok ublažiti neke cenovne šokove koje dolaze iz inostranstva. Nažalost Narodna banka Srbije (NBS) je taj mogući alat ’za crne dane’ potrošila kroz nominalno jačanje dinara pre nekoliko godina. Od toga tada nije bilo nikakvih pozitivnih efekata, niti je bilo ikakve potrebe za time. Samo su naši izvoznici dodatno pogođeni, pa i strane kompanije…, a uvoz je povećan i u domenima gde tradicionalno naša privreda ima šta da ponudi. Nominalno jačanje domaće valute u uslovima hroničnog trgovinskog i platno-bilansnog deficita zemlje je pogrešan odgovor na prvom kolokvijumu iz makroekonomije na bilo kom dobrom ekonomskom fakultetu.

Povodom zabrinutosti građana zbog poskupljenja hrane, Šoškić smatra da bi trebalo uvesti red u subvencionisanju domaćih poljoprivrednih proizvođača, ali i domaćih potrošača, i mnogo manje, domaće prerađivačke industrije.

– Subvencije koje se daju poljoprivredi ne smeju da završavaju kod trgovaca niti kod stranih kupaca. U tom smislu verujem da svi poljoprivredni proizvodi u čiju je proizvodnju novac na neki način uložen iz budžeta, prilikom eventualnog izvoza treba da plate adekvatnu ‘izvoznu carinu’, kojom bi se prethodno date subvencije mogle vratiti u budžet naše zemlje. Takav mehanizam bi bio fer prema poreskim obveznicima, ali bi doveo i do toga da se rast cena poljoprivrednih proizvoda na međunarodnom tržištu manje odražava na rast cena hrane na domaćem tržištu. A hrana je, kao što znamo, veliki mogući generator inflacije u našoj zemlji jer sa preko 30 odsto učestvuje u indeksu potrošačkih cena kojim se meri inflacija.

Profesor ukazuje da poskupljenje hrane može biti posledica loše poljoprivredne sezone u zemlji, ali i zbog rasta cena na međunarodnom tržištu.

– Kada je loša poljoprivredna sezona u zemlji, problem je donekle moguće ublažiti dobro postavljenim i efikasnim sistemom robnih rezervi, ali i interventnim uvozom iz inostranstva ako su međunarodne cene niže. Ako su, međutim, cene porasle na međunarodnom tržištu, domaće tržište treba zaštiti od prekomernog izvoza, jer izvoz u takvim okolnostima smanjuje ponudu na domaćem tržištu i de facto, preliva visoke cene hrane iz inostranstva u našu zemlju.

Taj efekat se, upozorava Šoškić, ne postiže administrativnim zabranama izvoza, već logičnim i opravdanim uvođenjem ’izvoznih carina’. Ocenio je i da „u narednom periodu, pre svega zbog klimatskih promena, ne treba očekivati stabilizaciju cena na tom tržištu“.

Posebno su važni, kako kaže Šoškić, podsticaji domaćih poljoprivrednih proizvođača na domaćem tržištu.

– Verujem da je u kombinaciji minimalnih otkupnih cena, subvencija, izvoznih carina, efikasnog funkcionisanja robnih rezervi, osiguranja fizičkih prinosa i osiguranja finansijskih prinosa u poljoprivredi, interventnog uvoza i subvencionisanih kredita za unapređenje stabilnosti i visine poljoprivredne proizvodnje moguće kreirati model koji je dobar i za naše poljoprovrednike i za poreske obveznike i za inflaciju u zemlji. Mislim da smo mi, nažalost, još uvek daleko od takvog modela i otuda cene hrane pokazuju nepotrebno visoku nestabilnost i često negativno pogađaju standard najšireg građanstva.

Govoreći o fiksiranju kursa, kao višegodišnjoj monetarnoj politici Narodne banke, Šoškić podseća da su takav model sprovodile mnoge zemlje, ali da su za to imale „jake razloge“.

Foto Nova.rs

– Problem sa fiksnim kursem u našoj zemlji je, međutim, dvojak: administrativni i suštinski. U administrativnom smislu, NBS je prešla iz režima ‘Ciljanja inflacije’ u režim ’Ciljanja kursa’, bez bilo kakve javne rasprave o tom pitanju, bez odgovarajuće odluke Saveta NBS, što je obaveza po Zakonu o NBS, i bez bilo kakvih dokumenata potpisanih s Vladom Srbije u vezi sprovođenja novog režima tj. ’Ciljanja kursa’… Kod nas su i dalje na snazi dokumenti o ’ciljanju inflacije’ iz 2008 godine, a već godinama unazad očigledno ’ciljamo kurs’. Time se nepotrebno i na međunarodnom planu loše predstavljamo kao zemlja koja u domenu monetarne politike tvrdi da radi jedno, a u realnosti radi drugo.

Profesor Šoškić smatra da prelazak na „ciljanje“, odnosno fiksiranje kursa „zahteva puno razumevanje i koordinaciju s drugim nosiocima ekonomske politike, ali i sa predstavnicima sindikata, poslodavaca, finansijskog sektora i ukupnog građanstva zemlje“.

– Ako zemlja želi fiksni kurs, to znači da se realno odriče autonomne monetarne politike, kao i mogućnosti da eventualnom promenom deviznog kursa obezbedi neke povoljnosti za domaću privredu u uslovima međunarodnih privrednih i finansijskih šokova. Takvo opredeljenje mora da ide s dovoljno jakim investicionim ciklusom, preko 25 odsto investicija u odnosu na BDP, s ekonomskim politikama koje podstiču konkurentnost i izvoz i s jasnim razumevanjem da plate mogu da rastu samo sporije od rasta produktivnosti. U takvim okolnostima, politika fiksnog kursa može da opstane kao dugoročno opredeljenje i da bude predvorje nekog budućeg ulaska u Evrozonu. Nažalost, nosioci naše ekonomske politike svojim postupcima, tumačenjima i javnim nastupima očigledno otkrivaju da ne razumeju ove važne, i suštinski jednostavne, makroekonomske relacije.

Šoškić ocenjuje da je i bez dešavanja u Ukrajini upitna procena da će BDP Srbije u ovoj godini biti veći za 4,3 odsto, i da nam preti stagflacija.

– Da, i ne samo nama, mislim da je teško izbeći stagnaciju i recesiju uz inflaciju u velikom broju zemalja u svetu. Jednom započeta stagflacija može trajati godinama, kako smo videli 70-ih godina prošlog veka.

Zabranu izvoza i zamrzavanje cena pojedinih prehrambenih namirnica, Šoškić smatra pogrešnim odlukama „nosioca ekonomske politike koji ne razumeju funkcionisanje tržišta“, ili ishitrenim reagovanjem motivisanim političkim marketingom „s ciljem održavanja lažne pozitivne slike u predizbornom periodu“.

Izvor: Nezavisnost.org

_________________________________________________