Rast onlajn kupovine u Srbiji
Onlajn kupovina u Srbiji nesumnjivo raste, a oko 1,8 miliona građana na taj način je kupovao, najviše odeću i sportske proizvode, zatim dobra za domaćinstvo, nameštaj, igračke, a često su onlajn rezervisali smeštaj za odmor i plaćali aranžmane za putovanja.
Minule godine je onlajn kupovina zabeležila skok od 32,8 odsto u odnosu na 2018, kaže za Tanjug državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, oslanjajući se na podatke Zavoda za statistiku.
„Narodna banka Srbije je u novembru izbacila podatak da je ukupna platna transakcija kupovine robe i usluga preko interneta u 2019. iznosila 12,3 milijardi dinara i ovo je značajan skok u odnosu na protekle godine”, rekla je Matić.
Prema njenim rečima, u poređenju sa 2018. to je povećanje trgovine putem interneta za 32,8 odsto, u poređenju sa 2017. povećanje za oko 118 odsto, a u odnosu sa 2016. to je povećanje od čak 302 odsto.
Matić ističe da iz godine u godinu platna transakcija putem interneta postaje sve dominantnija u Srbiji. Kaže da je u poslednjih godinu dana nešto više od 1,8 miliona ljudi u našoj zemlji kupovalo putem interneta, što je povećanje u odnosu na prethodnu godinu za 18 odsto.
„Smatramo da to povećanje jeste značajno, ali da nije dovoljno i da postoji veliki prostor za povećanje kako broja kupaca, tako i broja platnih transakcija putem interneta”, navela je Matić.
Osim toga, razvoj elektronske trgovine omogućiće i nova pravila u okviru novog Zakona o trgovini koji uvodi pojam „elektronske prodavnice” i „elektronske platforme”.
U Ministarstvu kažu da ti pojmovi do sada nisu bili u domaćem zakonodavstvu, a to znači da će kupcu sada biti nedvosmisleno jasno od koga kupuje robu i kome da se obrati u slučaju reklamacije proizvoda.
Novine koje se očekuju od sledeće godine su i isticanja cena proizvoda i u stranim valutama, što će olakšati domaćim trgovcima da svoju ponudu otvore i na inostrana tržišta, kao i primena nove inspekcijske metode koja omogućava inspektoru da kao „prikriveni kupac” sprovodi nadzor.
„To će doprineti smanjenju sive ekonomije na internetu i jačanju poverenja potrošača, odnosno, internet će sada biti bezbednije mesto za kupovinu”, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu.
Takođe, izmene i dopune Zakona o elektronskoj trgovini uvode mehanizme za sprečavanje prevara i obmana građana, jer se zabranjuje slanje neželjenih komercijalnih poruka.
Uglavnom su iznosi plaćanja bili manji od 50 evra, čak 59,7 odsto, a od ukupnog broja transakcija 12,6 odsto je bilo onih čija je vrednost bila između 100 do 500 evra.