Ratari manje zainteresovani za pšenicu: Troškovi rastu, cene padaju

Poljoprivredni proizvođači iz okoline Čačka ove sezone manje su zainteresovani za setvu pšenice, a slična situacija je i u Vojvodini, glavnu žitnicu Srbije. Ratari navode da je glavni razlozi za promenu kultura koje uzgajaju mala otkupna cena pšenice veliki troškovi proizvodnje i .

Sejanje ozime pšenice je u toku ili tek treba da se obavi, a jedna od glavnih stvari koja muči poljoprivrednike u Srbiji je njena niska cena, zbog čega je prodaja te žitarice praktično stala.

„Odgovor“ poljoprivrednika su pokušaji smanjenja proizvodnih troškova, odricanjem od đubriva i upotrebom starog semena.

U okolini Čačka, proizvođači navode da će njiva pod pšenicom verovatno biti manje za desetak odsto u odnosu na prethodnu godinu.

„Kod nas je prošle godine zasađeno nekih 14.000 hektara pod strnjinama, ukupno. To je bilo 8.800 hektara pod pšenicom, 2.500 hektara ječma, oko 1.500 hektara ovsa, 500 do 600 hektara tritikala i oko 300 hektara raži“, kaže za Novu ekonomiju inženjer poljoprivrede u čačanskoj Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi (PSSS) Milan Damljanović.

Kako objašnjava, to je dugogodišnji prosek koji se seje na području i u okolini Čačka.

„Interesovanje je smanjeno, pre svega zbog niske cene, ali ja verujem da će (pšenica) da bude posejana, jer se pšenica ovde ne gaji samo zbog ekonomksih razloga, već zbog plodoreda. Ljudi su navikli da je uvek imaju, više za stočnu hranu nego za ljudsku upotrebu“, kaže Damljanović.

Damljanović ipak smatra da će ove godine pod pšenicom biti deset do 15 odsto manje hektara nego lane.

„Ako je bilo 8.800 hektara, možda će biti 7.500 hektara ove godine pod pšenicom“, navodi naš sagovornik, koji dodaje i da će ratari ove godine sigurno smanjiti potrošnju osnovnog đubriva, kao i da će sejati „pšenicu sa tavana“, što će dodatno uticati na budući rod.

„Malo će da ide deklarisanog semena, gledaće ljudi da tu što više uštede, jer stvarno nema nikakve ekonomske logike da se po ovoj ceni pšenice ulaže u proizvodnju. U našem kraju, 25 dinara (po kilogramu) pokriva troškove proizvodnje. Drugo je Vojvodina gde je sve mehanizovano i gde su ogromne parcele i plodno zemljište“, ističe Damljanović.

Inače, aktuelna cena se kreće od oko 18 dinara po kilogramu.

SITUACIJA U VOJVODINI

„I u Vojvodini će da smanje, stvar je isto u tome što ima pšenice u rezervi i od prošle i od pretprošle godine. Bio je zabranjen izvoz pšenice, pa su ostali puni silosi. Ove gogine je rod bio manji, loša je bila pšenica u celoj zemlji, prinosi su bili niži i kvalitet je bio lošiji“, dodaje Damljanović.

Prema njegovom mišljenju, ako izvoz ne proradi i ako skladišta ostanu puna, dogodine neće ni biti mesta za novu pšenicu u silosima.

Niska otkupna cena pšenice ne pogađa samo poljoprivrednike u Srbiji, već i u zemljama Evrospke unije poput Poljske, Bugarske, Slovačke, pre svega zbog plasmana jeftine pšenice iz Ukrajine na evropsko tržište.

Neke od tih zemalja odlučele su da zabrane uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine, zemlje koja je od avgusta izvezla 700.000 tona žitarica kroz svoj novi izvozni koridor u Crnom moru.