Razvijeni novi proizvodi od jagodastog voća

Naučno tehnološki park je u saradnji sa Institutom za voćarstvo i Institutom za opštu i fizičku hemiju predstavio rezultate projekta Jagodasto voće – gajenje i tehnološki procesi prerade.

Cilj istraćivanja je da se dobije što kvalitetnije jagodičasto voće i jedinstveni proizvodi od njega sa sačuvanim svojstvima bitnim za zdravlje ljude.

– Projekat se realizuje već pet godina, a nosilac projekta je Institut za opštu i fizičku hemiju iz Beograda. Projekat realizujemo zajedno sa Institutom za voćarstvo, sa Poljoprivrednim fakultetom iz Beograda i sa Institutom za onkologiju i radiologiju. Polazimo od izbora sorti i uslova gajenja jagodičastog voća. Taj deo radi Institut za voćarstvo. Drugi deo projekta obuhvata tehnološke postupke za preradu i dobijanje novih ilipoboljšanihpoizvoda iz jagodičastog voća. I treći deo projekta jest euticaj jagodičastvog voća na zdravlje ljude to se radi u institute za radiologiju u Beogradu, kaže dr Branislav Simonović, direktor Instituta za opštu i fizičku hemiju

Dosadašnji rezultati projekta su zadovoljavajući. Prema rečima dr Simonovića, postignuti su odlični rezultati u izboru sorti, uslova gajenja radi dobijanja što kvaliltetnijeg jagodičastog voća po čemu smo poznati u svetu. Takođe, razvijeni su novi proizvodi od jagodastog voća, želei i gusti sokovi, koji su jedinstveni i kojih nema na tržištu danas, posebno imajući u vidu da jagodičasto voće ima snažne antitumorske aktivnosti.

– Vršili smo analizu posebno jagode, kupine i maline. Sve te tri voćke su bogate antiokdisansima. Ističem posebno elaginsku kiselinu koja je posebno značajna kod maline. Ima dosta radova o tome, o njenom pozitivnom uticaju u sprečavanju kancorogenih oboljenja. Novi proizvodi su napravljeni u Institutu ali je njihova odlika po tome što su svi postupci rađeni tako da ne dolazi do razgradnje korisnih sastojaka. Želei koje smo dobili su koncetrat svežeg voća. U tim želeima imate povećanu koncentraciju korismih sastojaka zbog smanjenja količine vode koju smo udaljili, kao i konecntraciju svih korisnih antioksidanata, objašnjava dr Simonović.

Od 2010. godine na ovom projektu radi 11 naučnih istraživača čačanskog Instituta za voćarstvo, kojima je cilj da se ukaže na značaj izbora same tehnologije gajenja jagodastog voća i dobijanje plodova visokog kvaliteta za svežu potrošnju i preradu.

– Brojna istraživanja u ovoj oblasti ukazuju da uvođenje novih i unapređenje postojećoh tehnologija gajenja smanjuju štetne uticaje sredine. Poznato je da imamo tendenciju klimatskih promena i povećanja temperature vazduha i smanjenja količine padavina tokom vegetacije. Ne treba zanemariti ni ostale meteo uticaje kao što su ekstremno niske temperature tokom zimskog perioda, prekomerne količine padavina i vremenske nepogode.  Neophodno je intenzivnijom tehnologijom gajenja posredno uticati na smanjenje štetnog delovanja meteoroloških uslova, kaže mr Žaklina Karaklajić Stajić sa Instituta za voćarstvo.

Kao što je piznato malina, kupina i jagoda su bogate po antioksidativnim i antitumornim aktivnostima, što daje projektu na značaju.