Rekonstrukcija Barske pruge 2022. godine
Ugovor za izradu projektno-tehničke dokumentacije za rekonstrukciju i modernizaciju pruge Valjevo-Vrbnica-državna granica sa CG, poznatija kao Barska pruga, u dužini od 209,4 kilometara, potpisan je danas u Vladi Srbije između Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i RŽD Internešnl.
Potpisivanju ugovora prisustvovali su ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, zamenik generalnog direktora Ruskih železnica Sergej Pavlov i ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko, a ugovor su potpisali v.d. generalnog direktora RŽD Internešnl Sergej Stoljarov i v.d. direktora Infrastruktura železnica Srbije Nebojša Šurlan.
Mihajlović je istakla da je Srbija potpisala ugovor o modernizaciji Barske pruge sa najboljom svetskom kompanijom, Ruskim železnicama, i podsetila da naša zemlja sa tom kompanijom već nekoliko godina saradjuje i na drugim važnim i zahtevnim projektima u oblasti železnice u zemlji.
Jedan od tih projekata, navodi Mihajlović, jeste modernizacija pruge Beograd-Budimpešta, koja je, ističe, jedna od najtežih deonica u ovom delu Evrope.
Izrazila je nadu da će sledeće godine ta kompanija početi i izgradnju modernog dispečerskog centar koji je Srbiji potreban, a da modernizacija Barske pruge počne u prvom kvartalu 2022. godine.
Ističe da je i modernizacija Barske pruge zahtevan posao i teška deonica, jer obuhvata 250 mostova i oko 260 tunela.
Mihajlović je navela da je sa predstavnicima Ruskih železnica na današnjem sastanku razgovarala i o tome da četiri studenta koji završavaju studije u Moskvi dobiju posao u našoj zemlji u sektoru železnice, kao i da se ostalim mladima koji žele time da se bave pruži šansa da studiraju.
Ukazala je da Srbija danas ulaže u železnicu podjednako kao u puteve i auto-puteve, kako bi Srbija, ističe, i u unutrašnjosti i regionalno prugom bila povezana.
„Jedan od tih projekata, navodi Mihajlović, jeste modernizacija pruge Beograd-Budimpešta, koja je, ističe, jedna od najtežih deonica u ovom delu Evrope.“
Dakle, zahtevnija je modernizacija pruge kroz Vojvodinu nego kroz Grdeličku klisuru?
Njima ovo „jedna od najtežih deonica u ovom delu Evrope“ postala uzrečica, kod nas je sve najteže, autoputevi, tuneli, mostovi, pruge, sve je najteže ili u celoj Evropi ili u ovom delu Evrope!
Sve do dolaska šoravog psihopate i njegove sekte železnica je postojala kako-tako…a oni su je URNISALI! Plavokosa xxxxxxxxxx dabogda da i zna gde je pruga. Uništili su železničku stanicu u Bgd koja je preživela I svetski rat,Hitlera,“Milosrdnog anđela“ – ali njih NIJE!