Renault se bori za opstanak

Renault bi mogao da nestane ako u kratkom roku ne dobije pomoć u rešavanju problema koje je izazvala koronakriza, rekao je francuski ministar finansija, izražavajući nadu da će evropski propisi o javnoj potrošnji i pomoći biti suspendovani i u idućoj godini.

„Da, Renault bi mogao da nestane“, naglasio je ministar Bruno Le Maire u razgovoru za radio Europe 1. Francuska ima 15-postotni udeo u Renaultu.

Ministar je istakao da Renaultova fabrika u Flinsu ne sme biti zatvorena i da kompanija mora da zadrži što više radnih mesta u Francuskoj, ali mora da vodi računa i o tome da ostane konkurentna.

Predsednik kompanije Jean-Dominique Senard radi na novom strateškom planu i ima pomoć francuske vlade, naveo je francuski ministar. U razgovoru za Le Figaro, objavljenim u četvrtak, Le Maire je rekao da još nije potpisao pet milijardi evra državnog zajma Renaultu koji bi kompaniji trebalo da pomognu da prebrodi pad povezan s pandemijom koronavirusa. Razgovori se nastavljaju, dodao je ministar.

„Renault se bori za opstanak. Još nisam odobrio zajam“, rekao je Le Maire.

Izvori su u ponedeljak za Reuters rekli da je Renault s bankama postigao dogovor o zajmu koji bi uskoro trebalo da bude predstavljen upravnom odboru a potom bi trebalo da ga odobri ministarstvo finansija.

Vlada traži od proizvođača automobila da se u zamenu za državnu pomoć obavežu na proizvodnju električnih vozila, pošten odnos prema podizvođačima i povratak proizvodnje vezane za naprednu tehnologiju u Francusku. Le Maire je podsetio da je Francuska na najgoru depresiju od Drugog svetskog rata odgovorila paketom pomoći i državnih garancija vrednih 450 milijardi evra, što odgovara petini francuskog BDP-a.

Vlada predviđa da će se druga ekonomija evrozone ove godine smanjiti najmanje osam posto. Budžetski deficit se očekuje da skoči na devet posto. Evropska unija odobrila je svim zemljama članicama sve potrebne fiskalne mere ublažavanja ekonomskih posledica koronavirusa, suspendujući propise koji uključuju limit budžetskog deficita i javnog duga od tri odnosno 60 posto iskazano udelom u BDP-u.

Klauzula sporazuma iz Mastrihta ne definiše vremenski okvir u kom se propisi mogu suspendovati a francuski ministar se nada da će suspenzija biti produžena i na iduću godinu. 

„Najgore bi bilo kada bismo paralelno oživljavanju privrede morali da zauzdavamo javnu potrošnju“, rekao je.