Republički zavod objavio: Naprednjaci su za 10 godina izgradili duplo manje puteva od bivše vlasti

Za tačno mesec i po dana građani Srbije izlaze na birališta, jer su raspisani parlamentarni i beogradski izbori. Slučajno ili ne, baš početkom decembra, penzioneri i korisnici socijalne pomoći dobiće novac od države, ali to je samo jedan delić predizborne kampanje.

Neizostavan deo te mašinerije za dobijanje glasova je i čuvena tabla Aleksandra Vučića, po kojoj predsednik Srbije voli da crta i piše hvaleći aktuelnu, a kritikujući bivšu vlast.

Problem je u tome što nije baš sve što osvane na toj tabli i istina. Jedna od manipulacija koja je građanima servirana sa televizije s nacionalnom frekvencijom odnosi se na puteve. Iako predsednik uporno tvdi suprotno, aktuleni režim nije sagradio više puteva od bivšeg. Situacija je obrnuta.

Zahutava se predizborna kampanja, koja za predsednika naše države neprestano traje i to nema baš nikakve veze sa datumom raspisivanja izbora. Tu je i Vučićeva verna pratnja – čuvena kineska tabla. Na njoj je, gostujući na televiziji s nacionalnom pokrivenošću, Vučić objašnjavao kako je u aktuelna vlast više uradila na apsolutno svim poljima, od bivše vlasti. Osim što veliki deo njegove kampanje čine, najblaže rečeno, kritike prethodnika, one često, pa ni ovog puta, nisu tačne.

Dok su građani slušali o tome kako je naprednjačka vlast izgradila nemerljivo više auto-puteva, zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS), koje je na društvenim mrežama podelio ekonomista dr Goran Radosavljević, ipak kažu drugačije.

– Uradili smo 108 kilometara brze pruge, oni – nula. Rekonstruisali smo 807 kilometara pruge, oni 31,5. Pogledajte samo te razlike. Imamo 445 kilometara završenih autoputeva, oni 36,5 plus 6,1, što je 42,6 kilometara – rekao je Vučić.

Odakle je izvukao ove brojke, nije poznato. S druge strane, baza podataka RZS u potpunosti je drugačija. Tako, ako se porede auto-putevi, ostali putevi za saobraćaj motornih vozila i drugi putevi i ulice, i to u dva perioda – od 2001. do 2012. godine, a potom od 2013. do 2022, jasno je da akutelni režim ipak nije više radio od prošlog. U obzir smo uzeli i gradnju novih puteva, kao i rekonstrukcije starih.

Ko je koliko gradio?

Što se tiče auto-puteva, vlasti su, od 2001. do 2012. godine izgradile ukupno 435 novih kilometara, a što se tiče dogradnje starih, to je 41 kilometar. Dakle, 476 kilometara ukupno.

Kada je u pitanju aktuelni režim, izgrađeno je 514 novih kilometara auto-puteva. A što se diče dogradnje, tu je odrađeno devet kilometara, što je ukupno 523 kilometra i u ovoj kategoriji puteva to jeste više od prošle vlasti.

Potom, bivša vlast je izgradila 1.435 novih, a dogradila oko 459 kilometara ostalih puteva za saobraćaj motornih vozila, što je oko 1.894 kilometara. Aktuelni režim je, od 2013. do 2022. godine izgradio 513 novih, a dogradio oko 37 kilometara i to je ukupno 550 kilometara ostalih puteva za saobraćaj motornih vozila.

Poslednja kategorija koju smo poredili na osnovu zvaničnih podataka RZS su ostali putevi i ulice. Prošla vlast izgradila je 5.756 kilometara, a i dogradila 813, i to je ukupno 6.569 kilometara. I u ovom slučaju, aktuelni režim uradio je manje.

Podaci RZS pokazuju da je naprednjački režim zaključno sa 2022. godinom sagradio 2.685, a dogradio 213 kilometara. Ukupno, to je 2.898 kilometara. Kada se saberu sve ove kategorije puteva, vidi se da je bivši režim sagradio i dogradio oko 8.939, a aktuelni oko 3.971 kilometar – više nego duplo manje.

Manipulacije će biti sve češće

Kako za “Novu” kaže glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk, priča o tome da je aktuelna vlast izgradila više puteva od bivše, jednostavno nije tačna. Međutim, to nije najgora stvar koju su gledaoci prethodnih dana mogli da čuju.

– Ima još gora priča od te o putevima. Samo dan pre te čuvene emisije, Vučić je gostovao na Prvoj televiziji, gde je rekao da će do 2027. godine minimalac biti 650 evra, a na voditeljkinu konstataciju da je sada 420, čak i uvređeno je rekao da nije, nego 402, 403 evra – kaže Ćulibrk.

Problem u toj izjavi je – to što je ona laž. Tako je minimalac u Srbiji u oktobru iznosio 40.480 dinara, odnosno 345 evra.

– Da li je Vučić u pravu, najbolje znaju hiljade ljudi koji rade za taj minimalac – kaže Ćulibrk.

A predsednik to radi iz jednog jedinog razloga, smatra Ćulibrk.

– Stvara privid da je bolje nego što zapravo jeste. To će se sve više dešavati do izbora i građani moraju da prate zvanične podatke. Njemu sada više nije bitno da će plata do 2025. biti 1.000, nego da će do 2027. biti 1.400 evra, a koliko će taj novac vredeti, nije bitno. Rašće plate, ali i cene, pa ćemo videti ko će dobiti trku – zaključuje Ćulibrk.

A šta smo još (netačno) čuli od Vučića?

Istinomer je, nakon Vučićevog gostovanja u kojem je poredio postignute rezultate dve vlasti, uradio analizu onoga što su gledaoci čuli. Prva laž koju je predsednik izgovorio (i napisao) odnosi se na izgrađene bolnice i domove zdravlja. On je rekaod a je aktuelni režim izgradio 147 ovakvih objekata, a bivši nula, iako je, primera rad, 2008. otvorena bolnica za dijalizu u Novom Sadu, 2009. opšta bolnica u Zrenjaninu, 2010. Urgentni centar u sklopu Kliničkog centra Vojvodine, a 2011. dnevna bolnica za dijalizu u Vranju.

Dalje, Vučić je rekao da je nekada minimalac bio 15.000, a danas 47.000 dinara.

Minimalac od 15.200 isplaćen je u februaru 2011. godine, ali je, kada je predsednik postao premijer, on iznosio 20.240 dinara, ali do 47.000 ova zarada “doguraće” tek naredne godine.

O kupovnoj moći, predsednik nije govorio.

O prosečnoj plati, Vučić je rekao da je, kada je u aprilu 2014. posto predsednik Vlade, ona iznosila 329 evra, mada je u julu 2017. rekao da je bila 356. A potom u aprilu 2018, rekao je da je plata tada bila 340 evra, da bi 2021. rekao da je ipak bila 330.

Prava istina, prema podacima RZS, je da je prosečna plata u aprilu 2014. iznosila 396 evra.

Za kraj, Vučić je rekao da ipak postoji stvar u kojoj je bivši režim “šampion”, a to je stopa nezaposlenosti, jer je u njihovo vreme ona bila 25,9 a sada je na 9,2 odsto. On je, ipak, preskočio da kaže da se u međuvremenu promenila metodologija merenja nezaposlenosti, pa su stope pre 10 godina i sada neuporedive.

__________________________________________________