Prethodni članak
Rod kruške prepolovljen
Ovogodišnji rod kruške je za 40 do pedeset odsto manji u odnosu na prošlu godinu, međutim, cena nije viša imajući u vidu loš rod, izjavio je danas za Tanjug profesor Sveta Stamenković.
„Cena po kilogramu se kreće od 65 do 90 dinara u veleprodajama, dok u marketima dostiže 170, a oni koji se bave otkupom i prometom zarađuju više nego voćari“, tvrdi profesor Stamenković, koji ima voćnjak površine pet hektara u selu Banjica kod Čačka.
Kako navodi, kruška je deficitarna na našem tržištu, pa su zbog toga mnogi proizvođači prethodnih godina odlučili da podignu nove zasade.
U njegovom voćanku najzastupljenija sorta je viljamovka, budući da ima veliku upotrebu u svežem stanju, a od nje pravi i poznatu istoimenu rakiju. Stamenković, pored viljamovke, uzgaja santa mariju, abate-fetel, karmen i kiferovu.
Prema njegovim rečima, poslednjih nekoliko godina bolesti kruškina buva i ervinija znatno su uticale na brojnost stabala kruške u čačanskom kraju.
„Ervinija je poznata kao veliki proizvođač bakterija budući da izaziva sušenje stabala kruške i za nju nema leka“, navodi profesor i dodaje da su brojni zasadi ovog voća prokrčeni zbog ervinije, a pre deset godina i zbog kruškine buve.
Stamenković podseća da je nekada bila vodeća domaća sorta kaluđerka, međutim, pošto je veoma osetljiva na ove bolesti voćari se odlučuju za gajenje drugih vrsta.
„Sada postoji veliko interesovanje za podizanje novih zasada krušaka, ali moramo se potruditi da dostignemo stepen proizvodnje koji smo imali pre 20 godina“, smatra on.
Prema njegovom mišljenju, proizvodnja viljamovke i drugih sorti kruške biće isplativa sve dok bude organizovanog otkupa.
„Dok postoji kompanija Takovo, proizvođači iz ovog kraja ne treba da se brinu, budući da ova fabrika otkupi godišnje između 200 i 300 hiljada tona ovog voća. Pored toga kruška se izvozi u Crnu Goru i Rusiju, ali u Rusku Federaciju plasiraju se veoma male količine„, kaže Stamenković.
Profesor ocenjuje da veliki problem predstavlja i slaba kupovna moć građana, koji sada pazare čak i po pola kilograma krušaka a nekada su ih kupovali „na džakove“.
„Imamo skupu mehanizaciju, takođe hemijska sredstva, površine zasada su male, ne kao u drugim zemljama do 100 hektara, već svega 10, 20 ili 30 ari, a troškovi proizvodnje su ogromni“, zaključio je Stamenković.
RTV. Foto: www.coolinarika.com
