Rusi neće srpsku šljivu
Iako se u zasadima šljive i kupine ove godine beleže rekordni prinosi, proizvođači ovog voća hvataju se za glavu. Uzgajivači šljive kažu da sa cenom od 15 dinara po kilogramu ni izbliza ne mogu da pokriju najosnovnije troškove proizvodnje, a zbog nepovoljne cene od tridesetak dinara po kilogramu otkup kupine prekinut je usred sezone, što se ne pamti u čačanskom kraju.
Voćar Tiosav Salemović iz Lipnice kod Čačka naglašava da su prošle godine otkupljivači plaćali 40 dinara za kilogram šljive koja je izvožena u Rusiju, ali da ove sezone put ruskog tržišta nije otišao nijedan kilogram ovog voća. On smatra da poljoprivrednici ispaštaju zbog političkog kursa zemlje.
– Zbog okrenutosti Srbije ka NATO i EU, Rusi su nam okrenuli leđa. Ne vidim nijedan drugi razlog da u potpunosti prekinu otkup šljive iz Srbije – priča Salemović i naglašava da će više od 90 odsto roda otići u rakiju.
Kako kaže, na zasadu od 80 ari biće u gubitku nekoliko hiljada evra.
– Za sledeću godinu moje komšije i ja pripremamo čekrke da povadimo stabla i iskrčimo šljivike. Šta da radimo sa ovakvom cenom? Bolje džabe ležati nego džabe raditi – žali se Salemović.
Sličan problem imaju i proizvođači kupina. Neki od njih digli su ruke od berbe jer ne mogu ni da plate radnike.
Voćari podsećaju da je Srbija najveći proizvođač kupina u Evropi i među četiri najveća u svetu. U dobra vremena, kažu, cena je bila i 200 dinara po kilogramu.
– Nadam se da će sledeće sezone biti bolje. Nastaviću dalje, nadam se da će biti bolja cena i da će se isplatiti proizvodnja – navodi Stojan Nedeljković iz Milićevaca.
Tržište određuje otkupne cene
Branko Samardžić, direktor firme „Frost Line“, koja se bavi otkupom i zamrzavanjem voća, kaže da su otkupnu cenu voća odredile tržišne prilike.
– Veliki otkupljivači diktiraju pravila igre, ne samo kada je u pitanju šljiva, već i kada je reč o kupini i malini. Do sada je velika količina šljive odlazila u Rusiju. Ove godine nije bilo interesovanja ruskog tržišta i to je ključna stvar – navodi Samardžić.
Vladimir Nikitović, Blic
Тако то бива у СЕРБИЈУ међ шљивама . Неће нико да купује од нестручних откупљивча производе. Прво треба одредити степен зрелости шљиве и за коју прераду иде потом шљиву треба охладити пре транспорта итдитд.Наравно нико неће да купује шљиву из прашњавих откупних места са температуром од преко тридесет степени утоварену у камионску хладњачу за РУСИЈУ.Наравно кондура на штикли није стручна за откуп исте.Воћарима је овај безобразлук дошао до грла и масовно крче шљивике.Слична прича је и са ракијом и сувом шљивом.Пожелече СРБИЈА шљиве ракије и суве шљиве.На жалост народ не зна за вредност нутриционистичку овог воћа.Шљива носи назив САЛИВА што значи светлост живота.Са је светлост а ливе значи живот.Говори СЕРБСКИ да те цео свет разуме.