Sakupljanje poljoprivrednog otpada

Osim ambalažnog otpada, koji tokom poljoprivredne proizvodnje ostaje od hemijskih sredstava, semena ili veštačkog đubriva, veliku opasnost po životnu sredinu predstavlja i otpad od poljoprivredne mehanizacije, poput raznih maziva, akumulatora, prečistača, što sve skupa predstavlja potencijalne zagađivače, naročito kada se od ovakvih materijala stvaraju divlje deponije, koje su vremenom postale nezaobilazni deo seoskih pejzaža u Srbiji. Praksa da se ambalažni i otpad od poljoprivredne mehanizacije odlaže na divljim deponijama uslovila je da se u Srbiji poslednjih godina sve češće potencira na ovom problemu, a što je na drugoj strani iniciralo pokretanje brojnih projekata, naročito na području Vojvodine, koji za cilj imaju prikupljanje i reciklažu ove vrste otpada na seoskim područjima. U Srbiji se u 2016. u nekoliko regiona, na 170 mesta, sakupljao ambalažni otpad od manjih poljoprivrednih proizvođača.

– Pre tri godine prvi put je u Srbiji, u okviru pilot – projekta, u saradnji sa kolegama iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Sombor, realizovano preuzimanje ambalažnog otpada od individualnih (manjih) poljoprivrednih proizvođača u regionu Sombora. Zahvaljujući implementaciji adekvatnog sistema preuzimanja i zbrinjavanja ovog ambalažnog otpada, pilot – projekat je proširen i na druge regione. U 2016. godini je ovaj projekat realizovan u regionima Sombora, Novog Sada, Sremske Mitrovice, Rume, Zrenjanina, Smedereva, Pančeva i Topole, organizujući 170 mesta kolekcije. Tokom ove godine prikupili smo značajno veću količinu ambalažnog otada u odnosu na 2015., ukupno 32.640 kg, odnosno skoro 260 odsto više u odnosu na prethodnu godinu. Najbolji odziv poljoprivrednih proizvođača je zabeležen u regionima Pančeva i Sombora, u kojima je prikupljeno po 7.000 kg ambalažnog otpada od sredstava za zaštitu bilja. Sistem preuzimanja ambalažnog otpada od velikih korisnika sredstava za zaštitu bilja je stabilan i iz godine u godinu obezbeđuje povećanje preuzetih i zbrinutih količina – objašnjava Dragana Dimitrijević, izvršna direktorka udruženja SECPA, koje sprovodi aktivnosti organizovanog prikupljanja i uništavanja ambalažnog otpada sredstava za zaštitu bilja od članica udruženja.

Iz godine u godinu, kako ističu u udruženju SECPA, se primećuje sve veća zainteresovanost i bolji odziv poljoprivrednika kada je reč o prikupljanju otpada.

– Poljoprivredni proizvođači se više trude da svoju ambalažu pravilno isperu, skladište i predaju na mesto kolekcije radi njenog krajnjeg zbrinjavanja. Situacija nije ista u svim regionima i postoje mesne zajednice u kojima bi se po ovom pitanju moglo mnogo više učiniti. U regionima u kojima se ovaj projekat realizuje više godina, poljoprivredni proizvođači postaju savesniji i predaju kvalitetniju i bolje pripremljenu ambalažu.

Najvažnije je da poljoprivrednici kada je u pitanju čuvanje otpada, ambalažu odmah nakon pražnjenja pravilno trostruko isperu, uskladište na sigurnom mestu u providnoj plastičnoj kesi i istu predaju operateru, prema unapred definisanom rasporedu, radi krajnjeg zbrinjavanja ovog otpada. Poljoprivrednici se o ovom projektu mogu informisati preko SECPA web stranice, a u regionima u kojima se realizuje pilot – projekat, mogu se informisati od strane predstavnika mesnih zajednica i Poljoprivrednih stručnih službi. Takođe, u regionima u kojima realizujemo projekte, oglašavamo naše aktivnosti i preko novina i radija – kažu u SECPA.
U kojoj meri otpad koji nastaje kao posledica poljoprivredene proizvodnje predstavlja opasnost za životnu sredinu najbolje ilustruju reči jednog vojvođanskog poljoprivrdnika.

– Kada su u pitanju kutije, papiri i slično, to se jednom nedeljno redovno odvozi iz sela. Kada su u pitanju hemijska sredstva, odnosno hemijske ambalaže, to je isto organizovano. Mislim da je, koliko se sećam, sa mog imanja do sada odneto oko 700 kg ambalaže, svakakvih boca. Prikupljanje otpada za mene uopšte nije opterećenje i vreme je da se krene intenzivnije sa tim, da se sakuplja na gomilu, da se pravilno uništava, da stručnjaci to uništavaju, a ne ja. Znamo da se oni godinama, vekovima, ne mogu razložiti, a da ne pričam o kutijama hemijskih sredstava i slično – kaže za portal Agromedia, Jovo Matić, poljoprivrednik iz sela Voganj nadomak Rume.

Projektom koji realizuje udruženje SECPA nažalost nije obuhvaćen i otpad od upotrebljenih zaštitnih sredstava.

– Za sada preuzimamo samo ambalažni otpad koji potiče od sredstava za zaštitu bilja, jer su naše članice, kao proizvođači sredstava za zaštitu bilja, odgovorne za svoj ambalažni otpad – objašnjava Dragana Dimitrijević, izvršna direktorka udruženja SECPA.

Projekat “Poljoprivreda, izvor hrane i zagađenja” sufinansiran je kroz javni konkurs od Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

__________________________________________________________