Slabija potražnja sadnica u čačanskom Institutu
Oni koji planiraju sadnju nekog voća, najbolje bi bilo da to urade u narednih pad nedelje, pre nego što krene vegetacija, kaže direktor Instituta za voćarstvo u Čačku Milan Lukić.
“Što se tiče pripreme zemljišta ovih dana je to gotovo optimalno. Ono što je veoma važno jeste da se izvrši navodnjavanje, odnosno zalivanje sadnica bez obzira što je zimski period. To bi trebalo da bude u proseku oko 10 litara vode po sadnici”, objasnio je Lukić.
O uticaju blage zime na ovogodišnji rod rano je govoriti, kaže Lukić, ali ističe da za sada nema nikakvih posledica po jedan optimalan i vrlo kvalitetan rod gotovo svih vrsta voćaka.
“Još uvek je zimski period, ali tokom proleća možemo očekivati veće količine padavina. Ne može se govoriti o tome da li će i na koji način uticati više temperature na rod voćaka. Činjenica je da za sada imamo jedan nedostatak vlage u zemljištu, kao što smo navikli na prethodnih 15, 20 i više godina”, naveo je on.
Lukić je rekao da je ove godine širom Srbije bila slabija potražnja za sadnicama voća.
“Ima potražnje za nekim vrstama voćaka poput šljive, što mislim da u narednom periodu treba da bude jedna od vodećih vrsta voćaka. Veliki broj ozbiljnih proizvođača zasniva ozbiljne zasade šljive u zavisnosti od toga šta nameravaju kasnije sa plodovima, da li za jelo, sušenje, proizvodnju rakije… Očekujemo da proizvodnja šljive bude na jednom više nivou nego što je to danas i naravno Institut kao jedna najozbiljnija institucija kada je u pitanju proizvodnja šljive širom Evrope treba da nosi ozbiljnu odgovornost kada je u pitanju proizvodnja ove voćke”, istakao je Lukić.
Cene plodova na tržištu, kaže on, direktno se održavaju na potražnju za sadnim materijalom, dodajući da to nije dobro.
“Treba da imamo u vidu da zasad bilo koje vrste voćaka, prvenstveno drvenastih, zasnivamo za narednih 20, 25, 30, kao i do 50 godina kad je u pitanju orah. Ne možemo na bazi jedne ili dve godine kada smo imali neodgovarajuće cene plodova bazirati svoju proizvodnju i odlučivati da li ćemo da zasnujemo zasad neke vrste voćaka ili ne”, izjavio je Lukić.
Navodi kako je potražnja za leskom opala za razliku od prethodnih godina kada je bila izuzetno velika.
“Ove godine imamo proizvedeno oko 50.000 sadnica leske. Potražnja za sadnicama višnje i trešnje je veoma mala. Zabrinjava me i to što je interesovanje za sadnicama maline relativno nisko, a imajući u vidu da je cena plodova maline prethodne godine bila nešto veća u odnosu na 2018. godinu”, istakao je Lukić.
On je podsetio da se u Institutu mogu kupiti sadnice organske maline sorte vilamet.
“Prednost je u tome što proizvođači koji sada kupe sadni materijal i ukoliko nastave da proizvode po organskom postupku, već 2021. moći će da beru plodove organske maline. Nemaju onaj klasični period konverzije koji traje godinu ili dve dana”, rekao je Lukić.
Institut za voćarstvo u Čačku u toku godine proizvede između 150.000 do 200.000 sadnog materijala, što je dovoljno za domaće tržište.
Lukić kaže da ukoliko budu postignuti dogovori sa kupcima iz inostranstva, ta količina može biti mnogo veća.
Institut trenutno vodi intenzivne pregovore sa Ukrajinom o novom izvozu sadnica šljive, pošto je toj zemlji jesenas isporučena jedna količina sadnog materijala ove voćke. Sadnice bi u većoj količini, bile isporučene za sezonu jesen 2020. i proleće 2021. godine.
“Mislim da je to tržište koje može biti interesantno za nas, ne samo kada je u pitanju plasman sadnog materijala već i kada je u pitanju ono što se zove prodaja znanja, odnosno projektovanje i zasnivanje zasada. Svi instituti sa područja Evrope gledaju u Srbiju, ali i u naš Institut kada su u pitanju tehnologija gajenja i sortiment”, rekao je Lukić.
Нека хвала садите ви. Ми увозимо еве суве шљиве малине итд итд. Сви прерађивачки капацитети су уништени. Ситни произвођач неможе више да живи осуђен је на геноцидну пропаст.
Sto se niste edukovali,udruzivali,brendirali nego samo gledali kako da dodjete do novijeg modela Golfa,Pasata ili Audija…
Što bi kupovali u institutu kada Lukić institutskim autom švercuje čarapanske sadnice i vozi na dogovoreno mesto. I u trapu su im čarapanske sadnice jer on radi za proviziju. Proverite koliko sutra, da li prodaju trgovačku (čarapansku) ili sadnicu proizvedenu u Čačku! Sramota
Ko da nesto sadi kada i ovo sto ima zarasta u korov a takvih vocnjaka i drugih kultura bice sve vise.Muka i kad rodi nema ni ko da obere ni gde da prodas po nekoj pristojnoj ceni.