Slatka tajna kiselog kupusa

Na njivi u dolini Zapadne Morave vredan domaćin može da odgaji čak 120 tona kupusa po hektaru, pa to povrće postaje sve primamljivije ratarima ovog kraja. Zbog toga je čačansko područje, sa svojih 400 hektara pod kupusom, novijih godina preuzelo prvenstvo od vojvođanskih zemljoradnika iz okoline Futoga.

– U Srbiji se sada kupus gaji na oko 25.000 hektara i može se očekivati uvećanje površina. Najpre zbog toga što su troškovi proizvodnje – od 2.500 do 2.700 evra po hektaru – veoma prihvatljivi, prinosi visoki, pa 100 tona više nije retkost, a cene su već drugu godinu zaredom sasvim dobre i ratari su zabeležili visoku dobit – kaže Radoš Pavlović, redovni profesor Agronomskog fakulteta u Čačku.

Uz navodnjavanje, zemljoradnici u selima nizvodno od Čačka lako postižu dve žetve, sadeći kupus posle pšenice ili ječma, a najveće dobiti su u kombinaciji mladi krompir – kupus.

– To je omogućilo da se ovde razviju velika gazdinstva sa savremenim skladištima za kupus koji se čuva u paletama, na temperaturi od jednog do dva stepena uz relativnu vlažnost vazduha od 80 odsto. Zato ratar nije prinuđen da rod prodaje odmah sa njive već može da sačeka bolju cenu. Ali, redovno ih upozoravam da se ne preračunaju: bilo je godina kad zemljoradnik sa hektarom kupusa može da kupi stan u Čačku, ali ako samo malo odocni sa plasmanom preti mu da pretrpi veliku štetu jer se brzo pojavi uvozni kupus iz Makedonije po znatno nižoj ceni. Tamo, u toplijoj klimi, nije potrebno skladištenje već se tovari odmah, na njivi – objašnjava dr Pavlović.

Uzmah ove proizvodnje naveo je najsposobnije ratare da podižu pogone za kiseljenje kupusa. Nekad se to činilo u kacama, a danas se grade bazeni: u ono doba glavice su prodavane iz bureta na pijaci, sada u Šumadiji postoji zadruga, koja je ove zime izvezla 100 šlepera sa po 25 tona kiselog kupusa u Evropsku uniju, od Švedske, Nemačke do Španije, ili u Švajcarsku.

– Ukiseljeni kupus se vakuumira i usmerava ka Evropi, po ceni koja dostiže evro po kilogramu. To donosi još jednu, veoma dobru činjenicu: ovde se stvaraju ozbiljna komercijalna gazdinstva koja uzimaju velike površine zemljišta pod zakup, ali i razvijaju kooperative, preuzimajući kupus od manjih ratara iz svoje okoline. Tako se raste svest naših proizvođača o zadrugarstvu i zajedničkom nastupu na velikim tržištima i ta gazdinstva su, prema svojim mogućnostima, nosioci privrednog i društvenog razvoja.

Neka stara priča kaže da je za kiseljenje ovog povrća dovoljno preliti ga vodom u kaci, dodati so i čekati da ona učini svoje. Izgleda da to nije baš tako.

– Naprotiv, svaki od proizvođača i izvoznika kiselog kupusa ima neku svoju poslovnu tajnu, i nisu spremni da o tome govore jer baštine znanje godinama sticano. Znam da neki čak so za kiseljenje uvoze iz Slovačke i Češke jer je, po njihovom objašnjenju, ona više slana od drugih na našem tržištu.

Profesor Pavlović podseća da je još 1952. godine u kupusu otkriven vitamin „u”, blagotvoran protiv čira na želudcu. Da se u čačanskom kraju najviše sadi hibrid bravo koji daje i po stotinu tona na hektaru. I, što je posebno za diku, da se većina ratara na ovom području odlučila da primenjuje najviši stepen tehnologije u proizvodnji, pa zato po prinosima i ne zaostaju za kolegama iz EU.

Za takav trud, nagradilo ih je tržište. Jesenas je početna cena bila 30 dinara za kilogram svežeg kupusa, kasnije pala na 25, ali je i to omogućilo visoku dobit. Srbija je jesenas čak izvozila svež kupus, jer je i to bilo i te kako isplativo. A kakva će da bude ova godina, to je u našim uslovima izuzetno teško predvideti. Dr Pavlović ceni da će prošlogodišnja pojava moljca u krompirištima čačanskog kraja mnoge ratare usmeriti ka uzgajanju kupusa, pa se i zbog toga očekuje povećanje površina pod biljkom koju obožavaju ušate zverke, ali i Šumadinci kad se, uvek treće subote u septembru, sastanu na „Kupusijadi” u Mrčajevcima. 

Politika