AkvaPan: slika i prilika godine preduzetništva
Država Srbija proglasila je 2016. godinu godinom preduzetništva, naročito kada su u pitanju žene preduzetnici.
Čačanska firma AkvaPan po svom poslovnom ugledu i rezultatima poslovanja spada u sam vrh i ponos je lokalne privrede. Vlasnici firme su bračni par, Jadranka i Dragan Pantović, pri čemu je Jadranka većinski vlasnik, pa bi se po tom osnovu moglo reći da je AkvaPan i primer uspešnog ženskog preduzetništva.
Ukratko bilans poslovanja ove firme je preko sedamdeset zaposlenih, bez poslovnih i poreskih dugovanja i sa redovnom isplatom zarada. Mada se nalazi u Vranićima, na lokaciji koja je plavno područje, AkvaPan nije stradao u vreme učestalih poplava u poslednje vreme, jer je na vreme odrađena pozamašna investicija drenaže fabričkog kruga, pa je i po tome primer odgovornog, planskog i vizionarskog poslovanja.
Imajući u vidu stanje srpske privrede danas, moglo bi se reći da je ovo jedan od retkih primera.
S razlogom, u maju ove godine, firma AkvaPan je ovogodišnji dobitnik priznanja za poslovnu izuzetnost koje dodeljuje Forum privrednika Čačka.
Idiličnoj priči ovde je kraj, sledi surova realnost.
Razvoj poslovanja doveo je AkvaPan do potrebe neophodnog investiranja. Pre odluke da se u ovo vreme uđe u ozbiljnu investiciju poslovodstvo je sprovelo obimnu analizu isplativosti. Razmatrani su svi aspekti: osvajanje nove proizvodnje, visina investicije, mogućnost dobijanja bankarskih kredita, potreban broj novozaposlenih lica, projekcija plasmana i stepena naplate budućih proizvoda …
Svi parametri su ukazivali na opravdanost investicije vredne oko 1,2 miliona evra. Osim jednog.
Firma AkvaPan na lokaciji u Vranićima, jednim delom svog poslovnog prostora nalazi se na budućoj trasi produžetka autoputa na trasi Čačka – Požega.
– Put je tom trasom zacrtan 2007. godine a 2010. taj plan je inoviran. Kako su nam na nadležnim mestima rekli, autoput će možda tom trasom ići, a možda i neće. U ovom trenutku ne postoji finansijski plan, nema ni detaljnog projekta, nema ni odluke Skupštine Srbije i drugih nadležnih organa. Na pitanje kada će se bilo šta izvesno znati, u Putevima Srbije, u Republičkoj direkciji za puteve i Ministarstvu rekli su nam, do 2020. sigurno ne. Do tada nema gradnje na pretpostavljenoj trasi, nema razvitka privrede – kaže Dragan Pantović, suvlasnik AkvaPan-a.
Po starom srpskom običaju izgleda da autoput na Koridoru 11 nije dobro osmišljena i ekonomski prostudirana državna investicija, već jedna od onih predizbornih političkih priča koja za svrhu ima sakupljanje političkih poena.
AkvaPan ne može da čeka narednih pet-deset godina da se politika smisli kojom trasom će ići autoput. Ko zna koliko još takvih primera ima na sadašnjoj, uslovno rečeno, trasi. A pitanje je da li će autoput i biti dalje građen.
Ekonomski pokazatelji ne idu u prilog da se autoput nastavi iza Čačka. Politički pokazatelji kažu da ni autoput do Čačka nema ekonomsku opravdanost ako se ne produži do crnogorskog primorja, tj. luke Bar.
– U lokalnom urbanizmu imali su puno razumevanja za naš problem i izdali nam dozvolu za gradnju na jedinoj mogućoj lokaciji prema sadašnjem stanju stvari, a to je prostor između postojeće hale i kapije preduzeća – kaže Pantović.
Radi se o apsolutno neodgovarajućoj lokaciji iz više razloga. Prvo gradi se na prostoru na kome je odrađena pomenuta drenaža terena koju će temelji nove hale svakako oštetiti, a to znači da je sasvim izvesno da će neke buduće poplave plaviti i pogone AkvaPana. Ne odgovara ni dužina slobodnog prostora za gradnju nove hale, jer nedostaje desetak metara, pa će novi trošak biti preuređenje postojeće hale. Proces proizvodnje i manipulacije proizvodima u proizvodnom i magacinskom prostoru takođe će biti otežani i izloženi visokom stepenu loma i oštećenja.
– Bili smo u dilemi da li da izađemo u javnost sa ovom našom pričom, da li će biti neprijatnih konsekvenci. Rekao sam saradnicima da se ovde ne radi o siromaštvu kao opštem pojmu, nego o siromaštvu duha, i da nam je obaveza da javno iznesemo činjenice. Zbog sebe i zbog drugih. Kada smo krenuli u investiciju proletos bili su izbori i nije bila prilika da otvaramo priču jer bi dobila političku konotaciju. Nikoga ni za šta ne optužujem, nikome ništa ne zameram, ničiju politiku ne osporavam. Govorim samo istinu. Kad dođete u bilo koju uspešnu i za sadašnje vreme veliku čačansku privatnu firmu, nećete videti sekretaricu, ni kafe kuvaricu. Odem u Privrednu komoru Srbije i vidim masu ljudi po hodnicima i kancelarijama. Svuda po dva portira, dve sekretarice, po dve kafe kuvarice. Ovde u upravi AkvaPana smo svi fakultetski obrazovani. Nemamo sekretarice, a kafu skuva ko stigne od nas. U maju smo poslali pismo o namerama Sertiću. I nikada nismo dobili odgovor. Pre toga smo vodili beskonačne telefonske razgovore sa nekim funkcionerima PKS-a. Objasnimo o kakvoj investiciji je reč, koliko će novih radnih mesta biti otvoreno i pitamo da li možemo da računama na neka beskamatna sredstva, na neki podsticaj od države. Čujemo da država ima takvu vrstu pomoći za Trajal, za gradnju prodajnog objekta IKEA, bilo za FIAT, JURU i td. Nemamo ništa protiv toga, ali da li ima za domaćeg privrednika takva pomoć i zašto je nema. Imamo u Srbiji pedeset hiljada firmi bez ijednog zaposlenog i još 50.000 sa samo jednim zaposlenim. Pa može li država da pomogne i jednima i drugima da zaposle samo jednog ili još jednog, pa da imamo 100.000 novozaposlenih. Ukupna pomoć koju smo od države za našu investiciju vrednu 1,2 miliona evra dobili je 20.000 evra od Razvojne agencije Srbije – kaže Dragan Pantović.
– Iz priče Pantovića možete dobiti realnu sliku kakav je odnos države prema privrednicima. Donose se idejni planovi iza kojih nema podrške. Imate situaciju da je važno da se neko slika na terenu, u poseti privrednicima ili na otvaranju puta, ali da se osmisli konkretna pomoć i podrška kao strategija razvoja privrede i bazične industrije, to ne postoji. Mera umanjenja poreza kao stimulativna mera investitorima u vidu poreskih kredita za domaće investitore ne postoji. Na tako nešto mogu da računaju samo veliki i moćni domaći igrači i inostrani investitori. Porez na dobit treba da ima progresivnu stopu, a ne proporcionalnu, i to bi bilo stimulativno za one koji imaju poreski kredit prilikom investiranja. Što se tiče lokalnog ambijenta, tu imamo dobru volju ali ne i sistemske mogućnosti da se privrednicima pomogne. Konkretno, imamo gradonačelnika koji ima razumevanje za privrednike jer i sam dolazi iz tog ambijenta, ali ja ne vidim sistem koji mu omogućava da svoju dobru nameru ostvari – kaže Dragan Vučetić, ekonomista, dugogodišnji saradnik firme AkvaPan.
Tokom aprila i maja ove godine AkvaPan je poslao na desetine dopisa PKS-u i drugim relevantnim državnim adresama. Odgovori ili nisu stizali ili su formulisani kao: u toku su izbori, u najavi su kadrovske smene …
– Pobogu kakve to veze ima sa mojom investicijom. I izbori i smene, pa dok se oni bave sobom prođe ili propade moja investicija. A i ako je investicija AkvaPan-a u godini preduzetništva najveća investicija u gradu, onda je to tužna priča kad uporedimo sa nekim prethodnim godinama kada su cvetale firma na Kružnom putu, kada se gradila Avenija lipa, zgrada fakulteta i da ne nabrajam – kaže Pantović.
Uz posredovanje gradonačelnika Miluna Todorovića koji je u potpunosti upoznat sa poslovanjem firme AkvaPan, Dragan Pantović je otišao na razgovor sa direktorom Razvojne agencije Milošem Petrovićem.
– Zahvalan sam gradonačelniku na razumevanju ali nažalost nije bilo nikakvog efekta od razgovora koji sam imao. Stekao sam utisak da su oni u Beogradu suviše dovoljni sami sebi. Postavljam sebi pitanje da li je svrha PKS-a da pomaže privredi ili da postoji radi same sebe.
Kako će se završiti priča sa novom proizvodnom halom firme AkvaPan pitanje je koje sebi postavlja i Dragan Pantović. Nova hala će biti ukrovljena za dva-tri meseca. Autoput je od poslovnog interesa za AkvaPan, jer deo svojih proizvoda plasira u putnu infrastrukturu. Autoput može biti i kraj za ovu firmu, ako neko jednog dana odluči da trasa sa projektovanog pravca malo više skrene u dvorište AkvaPana.
__________________________________________________________________________
Primer prvi:
Na trasi Balkanske ulice beše kuca predvidjena za rušenje, čovek kupio, srušio i novoizgrađenim objektom prekrio skoro ceo plac. Balkanska se, potom, volšebno pomerila u stranu i čovek sve legalizovao.
Primer drugi:
Saobraćajni koridor potrebne širine, od „Slobode“ do Gradske bolnice (Avenija lipa-Nemanjina-Dragiše Mišovića), vizionarski osmišljen i decenijama čuvan, sužen je (i uništen) dogradnjom stambene zgrade kod Obilićeve ulice i izgradnjom pumpe „Helion“, a to su objekti građeni sa dozvolama.
Primer treći:
Deo objekata Auto-Čačka, izgrađen je uz samu trasu nekadašnje pruge Čačak-G.Milanovac, a pružno zemljište (iako pruge više nema) zaštićeno je koridorom širine po 25 metara sa svake strane…
Ovakvih primera, i sami znate, ima koliko hoćete, ne samo u Čačku (na primer direktni priključci kafana na Ibarsku magistralu), pa neka se vlasnici gore pomenutog preduzeća malo raspitaju. Očigledno postoji način za dogovor, jer urbanisti nisu ljudi bez duše.
Neka gradi u industrijskoj zoni a ne na buducoj trasi autoputa, pobogu Pantovicu???
Ne gradi se u zoni autoputa, … sad treba zbog jedne firme da se izmeshta autoput,… pa zna li on koliko koshta kilometar autoputa….
Proizvodne firme da se grade u vecim i manjim industrijskim zonama, a ne po selima pobogu
Preletach-u , pojma nemas. Fabrika je izgradjena mnogo pre nepostojece trase autoputa. Prvo razmisli pa nesto kazi.
„a gde sam ja tu“ je osnovno pitanje koje treba resiti kada trazis od drzave pomoc