Šljive rodile, raduju se samo proizvođači rakije
Mnogi šumadijski šljivici plave se ovih dana. Proizvođači nisu zadovoljni kada šljiva ne rodi, ali ni onda kada prerodi.
Direktor Instituta za voćarstvo u Čačku Milan Lukić kaže da je šljiva dobro rodila i da su ove godine bili povoljni vremenski uslovi.
– Bilo je sasvim dovoljno padavina, ali neravnomerno raspoređenih. Imali smo i česte pojave grada na pojedinim područjima, tako da je kvalitet šljive u tim područjima jako loš. Generalno, tamo gde nije bilo grada, imamo dobar kvalitet i zadovoljavajući prinos svih sorti – kaže Milan Lukić.
Sorta čačanska rana, koja prva stiže za berbu, rodila je ove godine odlično. Međutim, zbog velike ponude, voćari iz Šumadije nemaju kome da je prodaju, a nisu zadovoljni ni cenom.
Ono što hladnjačari nisu otkupili za izvoz, može da se iskoristi samo za industrijsku proizvodnju. Raduju se samo proizvođači rakije.
– Čačanska rana je sorta stvorena u Institutu za voćarstvo. Ona je prvenstveno stona sorta šljive, krupnih plodova, plavo obojena. Jako je dobra i zgodna za upotrebu u svežem stanju, ali nije pogodna za proizvodnju rakije. Međutim, ove godine, kada je poremećaj na tržištu, kada nema puno otkupa, proizvođači su se odlučili za proizvodnju rakije, što nije najsrećnije rešenje – kaže Milan Lukić.
Lukić objašnjava da je poremećaj na tržištu prisutan, pre svega, jer je rusko tržište postalo probirljivije.
– Traže izuzetno ujednačen i dobar kvalitet ploda, a to je problem za naše proizvođače – ističe Lukić.
Srbija je jedan od najvećih proizvođača šljiva u svetu. Od ukupno gajenog voća u našoj zemlji, 40 odsto čini šljiva. U odnosu na proizvodnju, izvoz nam je mali.
– Srbija je tradicionalno poznata po proizvodnji šljive i šljiva je naš brend. Imamo dobar prinos i kvalitet. Ono što nije dobro jeste mali procenat zasada u kojima se primenjuju sve agro-tehničke mere, sistemi za navodnjavanje i protivgradne mreže. Zbog toga nemamo ujednačen kvalitet i količinu u pojedinim regionima – objašnjava Lukić.
Za profesionalne zasade voća potrebna su velika ulaganja. Resorno ministarstvo i lokalne samouprave daju subvencije proizvođačima.
– Ministarstvo poljoprivrede sa najmanje 50 odsto subvencija pomaže izgradnju protivgradne mreže, sistema za navodnjavanje ili kupovinu sadnog materijala, a sve lokalne samouprave imaju ingerencije da dodatno subvencionišu proizvođače na svojim područima – kaže Lukić.
Direktor Instituta naglašava da se proizvodnja šljive isplati, ali da je voćarstvo ozbiljan posao koji zahteva velika ulaganja da bi rezultati bili zadovoljavajući.
Milane, da li si normalan?Cujes li sebe?Kazes da je sljiva dobro rodila, pa je zato niska cena.Sljiva jeste rodila u delu Sumadije ali ne i u Dragacevu, Gruzi i jos nekim podrucjima.Nego je Cena niska zbog tajkuna koji se tale sa vama naprednjacima.Drugo, kazes da se malo ulaze u vocarsku proizvodnju, od cega ljudi da uloze kad nemaju nikakvu zaradu.Secam te se sa fakulteta, bio si pametan momak, najbolji student, pa zasto prodade dusu djavolu?
Ха ха уништили сте све прерађивачке капацитете па сад само нудите свеж род по осамдесет динара ене сад гледам у максију. У коју црну ракију, ко још пече ракију осим малог броја појединаца који праве туристичке реквизите који су скупљи од вискија. Још понеки мрчени пензионер се акће да испече за севе коју десетину литара ракије. Саранили сте ви шљиварсто поодавно можете да се тешите тако из климатизованиг научниг кабинета гледајући кроз прозор. И оно што роди нема ко да сабере и кад га сабере нема коме да прода. По Србијанским вукојебинама пропада на хиљаде тона аутохтоног воћа јелте органског које од ситних произвођача нема ко да купи. И наравно размажени потрошачи гедају прво јел чврс , јел велики и јел леп.