Šljunak vredi 360.000 evra po hektaru, u Kraljevu plaćali 15.000

Vlasnici parcela pored Moravskog koridora, na trasi budućeg auto-puta od Pojata do Preljine, sve češće protestuju. Nezadovoljni su ponuđenom cenom za zemlju iz koje će se izvlačiti šljunak.

Država sada vlasnicima nudi prinudni otkup po ceni od 150 evra po aru, odnosno 15.000 evra po hektaru. Reč je o najplodnijojoj zemlji u Šumadiji, a onaj ko gradi put, šljunak dobija besplatno.

Nije sva zemlja koja se vlasnicima oduzima radi višeg javnog interesa za gradnju auto-puta, nego i za formiranje deponija za otpad koji nastaje tokom gradnje, ali i za tzv. pozajmišta.

Pozajmišta služe da se za potrebe gradnje auto-puta uzme šljunak ispod površinskog sloja zemlje, a plodne parcele sa kojih se šljunak uzima ostaju devastirane i neupotrebljive za bilo kakvu poljoprivrednu delatnost.

– Sa jedne parcele od hektara, u zavisnosti da li je recimo dubina 10 ili 15 metara, po prinosnoj metodi, zarada za vlasnika zemljišta je najmanje milion evra. Svi vlasnici moraju da znaju da ako se to tako uradi, da se njima plati po 18.000 evra po hektaru, onda su oni poklonili državi po milion evra – kaže jedan od vlasnika oduzete zemlje Miroslav Mutavdžić iz Podunavaca kod Vrnjačke Banje.

Ivan Matović, odbornik GG Starosedeoci Kraljeva objašnjava za N1 da standardna tržišna vrednost šljunka koji se iskopa na površini od jednog hektara, dostiže najmanje 300 hiljada evra. Ali, ukoliko se kopa dublje, onda je zarada mnogo veća.

– Iz jedne takve parcele se izvadi 60.000 kubika šljunka. Ako to pomožite sa prosečnih šest evra, dolazimo do 360.000 evra po hektaru koji su oni u Kraljevu plaćali 15.000 evra. Cifra može biti i mnogo veća. Ukoliko se taj pesak separatiše, onda je kubik 15 evra. To znači da je moguće sa takve parcele izvući i milion evra – kaže Matović.

Budući autoput Pojate – Preljina nije slučajno nazvan Moravski koridor. Reč je o najplodnijoj zemlji u širem priobalju Zapadne Morave. A kako danas izgleda priobalje Zapadne Morave: Brda iskopanog šljunka, prostiru se između Kruševca i Čačka.

– Svedoci smo da se ovde vrše građevinski radovi. Iskopan je šljunak, a sada se ta pozicija nasipa i popunjava, jer po novom prostornom planu, predviđeno je da ovde bude odmorište sa pratećim sadržajem, pumpom i restoranima. I to će biti građevinsko zemljište, a ljudima kojima je oduzeto u procesu eksproprijacije su praktično obmanuti – Bratislav Simović iz Baluge kod Čačka.

Nekada, kada se gradila Ibarska magistrala, za gradnju puta korišćena je trasa ispod koje je zemljište najlošijeg kvaliteta, upravo zbog toga da bi se plodno zemljište sačuvalo za poljoprivrednu proizvodnju.

Izvor: N1 Autor: Nenad Božović

_________________________________________________