Prethodni članak
Socijalno preduzetništvo – biznis po meri čoveka
U Srbiji je socijalna pravda ozbiljno narušen princip. Dok sa režimskih frekvencija svakodnevno slušamo priče o blagostanju, u realnosti se sudaramo sa sasvim drugačijim slikama. Aktuelna situacija u svetu ne donosi mnogo nade za ekonomsku stabilnost građana. Zato je veoma važno da se promovišu novi biznis modeli koji bi, pre svega, doprineli ekonomskom osnaživanju teško zapošljivih kategorija.
Socijalna i solidarna ekonomija (SSE) predstavljaju etički, vrednosno zasnovan ekonomski razvoj koji daje prednost dobrobiti ljudi u odnosu na rast profita, odnosno posmatra profit u funkciji razvoja ljudi, a ne obrnuto. Značaj drugačije, solidarne i socijalne ekonomije istaknut je još više tokom KOVID-19 pandemije. Kriza izazvana pandemijom pogodila je različite grupe ljudi na tržištu rada, posebno one u neformalnoj privredi, kao i marginalizovane i osetljive grupe. Srbija je jedina država u regionu koja nije preduzela posebne mere podrške za najsiromašnije tokom KOVID-19 krize u 2020.
Imajući u vidu da su stavovi i mišljenja građana izuzetno značajna za pokretanje promena u oblasti socijalnog preduzetništva, najljubaznije Vas molimo da popunite ovaj UPITNIK.
Iako organizacije civilnog društva kontinuirano rade na prepoznavanju problema i potreba ranjivih grupa, te informacije teško dopiru do adresa koje bi mogle učestvovati u njihovom rešavanju. Imajući u vidu činjenicu da je grad Čačak već decenijama lider u razvoju preduzetništva, te ogromno iskustvo privrednih udruženja, Regionalne privredne komore, koja često ima ulogu savetnika u osnivanju i razvoju privrednih subjekata, apsurdno je da je ovakav potencijal potpuno neiskorišćen kada je u pitanju stvaranje uslova za razvoj solidarnog preduzetništva.
Ono što želimo da istaknemo kao pozitivan primer jesu inicijative samih građana. Naime, u gradu Čačku je Udruženje paraplegičara osnovalo preduzeće “Pehar“ koje se bavi proizvodnjom pehara i medalja, zapošljava sedam OSI i veći broj saradnika. Osnovano je na osnovu Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju OSI, i sve poslovne godine su završili sa pozitivnim bilansom. Sa svojim praktičnim znanjem i iskustvom u razvoju solidarnih biznis modela spremni su da pomognu i drugima.
Jedan od modela praktične podrške predstavlja i osnaživanje teško zapošljivih kategorija kroz različite transfere znanja i aktivno učešće u zagovaračkim procesima koji bi stvorili pravne uslove za podsticaje u osnivanju ili razvoju solidarnih biznis modela od strane lokalnih institucija. U Centru za monitoring i aktivizam – CEMA veruju da bi to dalo “vetar u leđa“ svim zainteresovanima da se, samostalno ili umrežavanjem, upuste u preduzetničke vode i unaprede svoj ekonomski položaj.
To je i ključni cilj projekta „Socijalno preduzetništvo – šansa za ekonomsko osnaživanje ranjivih grupa“ koji će CEMA narednih godinu dana, uz podršku Evropske unije, realizovati u gradu Čačku.
Izvor: Cemaforum
____________________________________________________
Ne mogu da se otmem utisku da već godinama u Srbiji grcamo u problemima.
Ako uporedimo ono vreme 60-70 ih godina prošlog veka i onu državu sa ovom današnjom, mislim da su razlike više nego evidentne. Ne vidim ni kako se to može izmeniti niti vidim kako ekonomski pokazatelji mogu da budu pozitivni ako uzmemo da je u Srbiji bar 1/3 radno sposobnog stanovništva zaposleno u nekim od državnih institucija ili kompanijama u kojima je država većinski vlasnik. Negde oko 1.700000 je u penziji a pretpostavljam da je penzioni fond isisan. I ostaje negde oko 3.3 miliona radno sposobnog stanovništa od toga je 1/3 zaposlena u realnom privrednom sektoru koje stvarno može nešto proizvesti.Tako da danas imamo totalno nerealnu sliku zaposlenih, To govori i podatak da svaki poslodavac mora obezbediti čak +63% u odnosu na neto zaradu koju isplaćuje zaposlenom na ime doprinosa na penzijsko, socijalno i zdravstveno osiguranje sa pridodatih u odnosu na ranije nekih +1.05% od neto zarade na ime osiguranja za slučaj nezaposlenosti.
Teško da 1/3 zaposlenih u realnom privatnom sektoru može da obezbedi novac za finansiranje lenje-birokratske države.
A plis porez na PDV koji imamo kao porez na dodatnu vrednost je apsurdan u tom smislu što ako se na “svaku dodatnu vrednost” doda po +20% u državnu kasu, onda poreskim sistemima apsolutno odgovara rast cena.
Na taj način ubijaju pravog proizvođača. E zato ponestaje šećera, mlaka, mesa, brašna itd. Za razliku na primer od Turske koja jamči minimalnu zaradu pravim proizvođačima vrednosti.
A u javnom sektoeu zaposlenih 1.7 miliona.Tako u Srbji imate stotine nekih konsultantskih firmi koje gledaju da zarade na nečemu, prodajući “maglu”. Sve i da one jesu u PDV sistemu i da to smanjuje broj nezaposlenih, one zapravo proizvode “ništa”.
Danas imate razne fondove ili Svetske Banke koje nam daju kredit a naši političari pod mantrom da su oni učesnici projekta, dobijaju stranog izvođača koji radi za ozbiljan profit, dok naše firme su u stečaju.
Evo uzmite na primer izgradnju pruge koju izvodimo na osnovu Kineskih kredita. Kinezi ne samo da su doveli glavnog izvođača nego su doveli i radnike da nam izvedu radove. Prema tome, manipulacije tipa da smo mi učestvovali u izgradnji pruge ili su glupost, ili težak bezobrazluk. Zapravo smo mi kupili prugu za brzi voz od Beograda do Novog Sada na kredit kao da smo otišli u Kinesku Robnu kuću i pazarili nešto od Kineza.
Dakle, ostavimo problem Kosova on je van kontekstnog stanja siromaštva Subije,Tako da ne vidim ja neku perspektivu u Srbiji dugi niz godina.