Srbija najviše izvozi u zemlje EU

Srpska privreda je, zaključno sa oktobrom, uprkos složenim okolnostima uspela da poveća izvoz robe za 7,2%, gledano u dinarima, ali je to i dalje manje od inflacije u Srbiji. U isto vreme, uvoz je smanjen za 4,3%.

Najveće izvozno tržište za robu iz Srbije je Nemačka u koju je u prvih deset meseci otpremljeno robe u vrednosti 3,6 mlrd EUR, zatim Bosna i Hercegovina sa 1,67 milijardi, Italija sa 1,5 milijardu, Mađarska sa 1,4 i Rumunija sa 1,27 mlrd EUR.

S druge strane, u uvozu dominiraju takođe Nemačka koja je u Srbiji prodala robu, vrednu četiri milijarde evra, Kina 3,7, Italija 2,2, Turska 1,4 i Rusija 1,39 mlrd EUR.

Najveći suficit u međusobnoj trgovini Srbija ostvaruje sa Crnom Gorom u koju prevashodno izvozi struju i lekove, a iz nje uvozi takođe struju i sušeno meso.

I sa nekim od zemalja EU Srbija ima suficit, što znači da u njih izvozi više nego što iz njih izvozi, pa je tako „plus“ u trgovini zabeležen sa Rumunijom, Slovačkom, Hrvatskom, Švedskom, Češkom, Bugarskom i Mađarskom, ali i sa zemljama poput Velike Britanije, Moldavije i Severne Makedonije.

Manjak u trgovini prevashodno je prisutan u razmeni s Kinom i to najviše zbog uvoza telefona i laptopova, ali i sa Turskom, Italijom, Irakom, Rusijom, Nemačkom, Belgijom, Norveškom, Austrijom, Holandijom, Slovenijom i Grčkom.

Podaci RZS-a za prvih devet meseci ove godine, pokazuju da prvih 20 najvećih spoljnotrgovinskih partnera čine čak 79,4% ukupne spoljne razmene Srbije. Od toga, Srbija je u devet evropskih zemalja izvezla više nego što je iz njih uvezla, a ukupan suficit bio je 2,8 mlrd EUR, a samo sa Crnom Gorom „plus“ je bio 825,2 mil EUR.

Deficit od ukupno 5,8 mlrd EUR Srbija je imala sa 11 zemalja, od čega samo Kina čini skoro polovinu ukupnog minusa – 2,5 mlrd EUR, a Turska, iz koje se uglavnom uvoze metali i električna oprema još 866 mil EUR.

Na promene u odnosu izvoza i uvoza ove godine u najvećoj meri je uticao oporavak Elektroprivrede Srbije (EPS) od havarije 2021. godine, kao i normalizovanje cena električne energije na svetskim tržištima, zbog čega je izvoz struje u prvih devet meseci ove godine porastao 89,3%, dok je uvoz pao 51%.

U drugom smeru delovao je agrar, budući da je zabeležen pad izvoza poljoprivrednih proizvoda za 33,1%, a rast uvoza za 12,9%.