Srbija rekorder u izvozu maline

Domaći proizvođači maline, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prvih deset meseci ove godine izvezli su oko 82.500 tona malina i tako definitivno potukli konkurenciju iz Poljske koja je ove sezone imala slabiji rod zbog suše.

Prognoze su da će 2015. malinari završiti kao svetski rekorderi u izvozu ovog voća. Na tim sjajnim rezultatima će profitirati uglavnom strani otkupljivači koji ovde imaju registrovane firme i koji malinu kupuju smrznutu (za oko dva evra po kilogramu) a na njoj u kasnijoj preradi zarađuju višestruko.

Malo je poznato da se od srpske maline u svetu pravi oko hiljadu različitih proizvoda i to ne samo za prehrambenu već i za farmaceutsku i hemijsku industriju.

Strunjaci kažu da nijedna druga malina proizvedena u bilo kom delu sveta ne može po kvalitetu da parira našoj. Te prednosti, međutim, Srbija slabo koristi. Ne zabrinjava samo to što nemamo ozbiljan plasman gotovih proizvoda kao što su sokovi, marmelade, džemovi… Poražavajuće je to što čak 95 odsto malina izvozimo kao poluproizvod – u smrznutom stanju. Kada bismo je bar nudili u ,,map’’ pakovanju (kutije koje viđamo u supermarketima) mogla bi da se proda i dva do tri puta skuplje. Tražnja za ovom vrstom voća na svetskom nivou veća je nego ponuda, što diktira i cenu.

– Imamo klimatski monopol u proizvodnji malina koji ne znamo da iskoristimo. Kod nas uspeva aromatična malina sa puno suvih materija i to je ono što je čini posebnom – kaže Vojislav Stanković, agroekonomski analitičar. On ističe da je u privatizaciji upravo najviše stradala „prerađivačka industrija zbog čega bi malinari morali da se organizuju, ujedinjeno i uz pomoć države rade na podizanju prerađivačke industrije jer su u ovom segmentu naše šanse velike”.

Prema nezvaničnim informacijama, ekstrakt maline na drugim tržištima košta i do 80 dolara za kilogram, a prerađeno seme od 250 do čak 2.500 dolara. Procene su da se svega pet odsto ukupne svetske proizvodnje ovog voća proda u svežem stanju. To je malina ekstraklase koja se najviše konzumira u Nemačkoj. Ostale količine se smrzavaju i iz njih se izdvajaju ekstrakti za farmaceutsku industriju i proizvodnju lekova (uglavnom za poboljšanje cirkulacije). Potom se iz tih kaša izdvaja baza za boje i lakove u farbarskoj industriji. Tek ono što nakon ovih postupaka preostane od maline ide za proizvodnju marmelade i sokova.

Aleksandar Leposavić, naučni saradnik u Institutu za voćarstvo u Čačku potvrđuje da je raznim publikovanim naučnim radovima dokazano „da srpska malina može da se koristi ne samo kao hrana već i kao lek”. Višegodišnja istraživanja potvrđuju da malina ima preventivno dejstvo na maligne ćelije. Zbog toga veliku primenu ima u istočnoj medicini, a Japan proizvode od maline otkupljuje bez ograničenja.

– U svetu se proizvodi više od hiljadu proizvoda od srpske maline, različiti pirei, paste, hrana za decu… To što neke velike firme rade u obradi bukvalno svakog dela maline je kao brušenje dijamanta – objašnjava Leposavić. Kako kaže veliki strani kupci dobro znaju kakav je kvalitet voća koje ovde kupuju. Problem je što krajnji potrošač, koji plaća najvišu cenu, nema tu informaciju jer se malina kupljena na veliko u Srbiji prepakuje i prodaje pod drugom robnom markom.

Zamrznuta malina godinama se najviše izvozi u zemlje Evropske unije (97 odsto) i to u Nemačku, Francusku, Holandiju i Belgiju…

I pored činjenice da je godišnji prihod od izvoza i do 150 miliona dolara stručnjaci ističu da u Srbiji ne postoji nikakva strategija u proizvodnji ovog voća.

Zabrinjavajuće je to što zasade na sve većim površina ne prati i povećanje prinosa (u proseku svega pet do šest tona po hektaru). Stručnjaci kažu da su i ovi prinosi dovedeni u pitanje jer se malinjaci sve češće podižu u potpuno neodgovarajućim uslovima. Tehnologija je zastarela, male površine se navodnjavaju, ne koristi se organsko đubrivo a upotreba pesticida je često preterana i neadekvatna. Leposavić ističe da nesumnjivo „postoji stihija u proizvodnji malina”.

– To što se proizvede u registrovanim matičnjacima nije dovoljno ni za obnovu postojećih malinjaka. Zato se često uvoze sumnjive pošiljke sadnica. Nema dovoljno sadnog materijala pa se za nove zasade koriste sadnice iz rodnih zasada. To je loše jer je u najvećem broju reč o zaraženim sadnicama – kaže Leposavić. Zabrinjavajuće je što je u oko 95 odsto kontrolisanih malinjaka utvrđeno prisustvo virusa i raznih oboljenja, što dovodi do smanjenja prinosa i kvaliteta voća.

Politika