Srpski naučnik sa Berklija o kopanju litijuma: Izgubićemo izvorišta vode za tri Beograda, vlastima bih sudio za veleizdaju

Svetski priznat naučnik, doktor hemijskih nauka Jovan M. Tadić, saradnik Lorens Berkli Nacionalne laboratorije u Sjedinjenim Američkim Državama, jedan je od autora naučne studije o posledicama kopanja litijuma u Jadarskoj dolini.

U razgovoru za Nova.rs naglašava da je za odobravanje projekta Jadar neophodno dobiti “četiri zelena svetla”, u domenu ekologije, ekonomije, politike i etike/morala, a mi nemamo nijedno.

Takođe, ističe, da su oni koji podržavaju projekat plaćenici Rio Tinta, da nemaju naučni kredibilitet, a vlastima koje forsiraju kopanje litijuma bi sudio za veleizdaju jer njihovo zalaganje podstiče sumnju u netransparentne tokove novca.

Naš sagovornik, koji je i doktor nauka filozofije, upozorava na nesagledivu ekološku i ekonomsku štetu, koju će pretrpeti naša zemlja, ukoliko dozvolimo da Rio Tinto sprovede projekat Jadar, koji zagovara vlast, ali i, kako ističe, pojedini naučnici bez kredibiliteta.

– Da bi se odobrio projekat ovog tipa, potrebno je da se dobiju četiri zelena svetla. Prvo je iz oblasti ekologije. To znači da ekološka šteta bude prihvatljiva u odnosu na finansijsku dobit. Potom iz ekonomije, tačnije da projekat ima ekonomskog smisla, bez obzira na ekološke posledice. Zatim su tu politika i etika – navodi Tadić.

U Srbiji, međutim, na svim semaforima blješti crveno.

– Što se tiče ekologije, projekat Jadar nema zeleno svetlo, zato što je kopanje rudnika na toj lokaciji, pre svega, faktor rizika za izvore pijaće vode, u količini koja bi, kako je i profesor Zoran Stevanović nedavno istakao, mogla da podmiri potrebe tri Beograda. Voda, u svetlu klimatskih promena, postaje neprocenjiv resurs, pa sama pomisao da bi zbog egzistencije rudnika nekakvog litijuma, trebali da dovedemo u pitanje izvorišta vode je nedopustiva – naglašava Tadić, koji je dva puta završio postdoktorske studije, prvo u NASA, a potom i na Karnegi institutu za globalnu ekologiju.

Bedna rudna renta

Ipak, pored ekološkog razaranja, ekonomski faktor je, kaže on, možda i važniji.

– U Srbiji je rudna renta 3,5 do 5 odsto, a pogađa se ad hok. Zamislite sad da ne postoje ekološki faktori ovog projekta, već da je analiziran samo iz pravca ekonomije. To znači da bismo doveli u pitanje davanje licence za eksploataciju litijuma ili bilo čega drugog, kako bismo izvukli samo tri odsto za rudnu rentu. U Rumuniji i Bugarskoj renta je 12,5 odsto, u Rusiji 23, u Norveškj 28, a u Čileu preko 40 odsto. Žrtvovanje rudnog nalazišta, bez obzira na ekološke efekte za tri odsto, niko normalna ne bi prihvatio. Iza nas će živeti neke nove generacije, možda će se ekonomija promeniti, pa gde mi to onda žurimo sa eksploatacijom – pita ovaj svetski priznat naučnik.

Politika je, ipak, najosetljiviji teren.

– Mi smo, kao zemlja, pod pritiskom Evropske unije, koja nastoji da bude nezavisna od Kine po pitanju litijumskih izvora. Čekamo 25 godina da uđemo u tu Uniju, pored svega što smo do sada uradili. Oteto nam je Kosovo, gde nam je ostalo 65 odsto rudnih bogatstava, a EU je imala ulogu u tome i sad smatraju da imaju moralni kredibilitet da od nas traže da im damo Jadar i tamošnja nalazišta. Mislim da im ništa ne dugujemo i da kao narod nemamo obavezu da im damo da nam eksploatišu zemlju – naglašava Tadić.

Sva četiri “zelena sveta” su problematična.

– Etičko pitanje pomenuto u reportaži ‘Journal Science’, koja je objavljena apropo našeg rada o posledicama kopanja litijuma, je da stanovništvo Jadarske doline nije uopšte integrisano u ovaj proces, da oni nisu ni o čemu pravilno obavešteni. Takođe je sporno pitanje ‘koliko vredi zemlja’, odnosno da li bismo za bilo koju cenu prodali i jedan komadić svoje zemlje –  pita on.

Upitne sume novca i „kvazi“ naučnici

Ako stanemo na put kopanju litijuma u Jadru, vlast upozorava da ćemo morati da platimo “milijarde evra”.

– Ugovori sa Rio Tintom nisu stavljeni na javni uvid i mi sad ne možemo da komentarišemo da li su i koliko novca oni uložili u istraživanja u Jadru. Ti radovi nisu nimalo jeftini, ali Rio Tinto je sve radio na svoj rizik ili na osnovu nekih ugovornih prava sa srpskim vlastima, o kojima mi ništa ne znamo. U istraživanja su, prema nekim procenama, uložili oko 650 miliona evra, a vlast pominje cifru od nekoliko milijardi za obeštećenje, što je sve nagađanje – kaže naš sagovornik.

On ističe i da su naučnici koji podržavaju kopanje litijuma plaćenici i da nemaju naučni kredibilitet.

– Kad god se raspravljalo o izjavama dela stručne javnosti, koji je naklonjen projektu, postavljalo se pitanje da li su to ljudi koji su bili uključeni od strane Rio Tinta ili Vlade Srbije, pa imaju finansijski ili drugi interes. Ja, na primer, nemam nikakav finansijski interes, kao ni kolege sa kojima sam radio studiju. Sve što smo do sada rekli i objavili je iz ličnih ubeđenja. Oni koji prihvataju projekat, su ljudi koje je Rio Tinto u prošlosti plaćao. Ti navodni stručnjaci uglavnom nemaju naučni kredibilitet da govore o projektu. Dovoljno je da odete na ‘ResearchGate’, ukucate ime naučnika i vidite u rezultatima koliko je radova objavio, koliko je puta bio citiran i slično. Kad ukucate imena ljudi koji su zagovornici projekta Jadar, sve će vam biti jasno – objašnjava Tadić.

Problem sa kopanjem litijuma u Jadru je što ne postoji sličan rudnik u svetu, zbog čega je rizično pristajati na neproverene metode rada.

– Ovo bi bio prvi put u istoriji sveta da se vadi litijum iz jadarita, a u pitanju je mineral jedinstven po svom sastavu. Ljudi iz Rio Tinta nisu tražili litijum kada su došli u Jadar, već bor. Onda su pronašli jadarit i litijum, što je preko noći postalo interesantnije. Potom su razvili poseban tehnološki postupak za vađenje litijuma iz ovog minerala, a tek u julu ove godine su dobili patent. Međutim, sam patent ne daje nikakve garancije da taj postupak nema štetnosti – priča Tadić.

Otrovna jalovina ostaje u nasledstvo budućim generacijama

Ovaj postupak za ekstrakciju litijuma bi prvi put bio korišćen u Srbiji.

– Litijum bi kod nas trebalo da se dobija na jedinstven način u svetu, a pitanje je gde su oni testirali taj postupak, kad nigde ovako nešto ne postoji. Mi sad treba da verujemo da će postupak da radi kako oni kažu, da im verujemo na reč. I šta ako dođe do zemljotresa, poplava, šta onda da radimo. Litijumska jalovina, odnosno jadaritska, koja ostaje iza tog rudnika sadrži visoke procente litijuma, arsena i bora. Treba znati da je bor insekticid, što znači da ćemo napraviti brdo insekticida na bazi bora, ali i mišomora, na bazi arsena. Pravimo brda toksične jalovine i treba da verujemo da će ta deponija, kako naučnici koji zagovaraju projekat kažu, biti bezopasno ‘kinder jaje’, koje je puno je mišomora i insekticida – naglašava Tadić.

Kvazi stručnjaci koje forsira vlast, na upozorenja od opasne jalovine, daju kontraargumenete koji su besmisleni.

– Oni tvrde da su svi delovi tog rudarsko-geološkog procesa i postupka već poznati i upotrebljavani na drugim mestima. Moj odgovor njima je da je isti slučaj bio i u Černobilu. I tamo su delovi određenog postupka već korišćeni – kaže srpski naučnik sa Berklija.

Vlastima koje navode narod da prihvati projekat koji je opasan po zdravlje, treba suditi, smatra on.

– Treba kao generacija da se zapitamo šta kao tekovinu ostavljamo budućim generacijama, insekticide, mišomore i jalovinu. Ekonomija znanja je budućnost, a priča da je rudarstvo budućnost Srbije je budalaština. Vlastima koje su postigle dogovor sa Rio Tintom i koji zagovaraju ovaj projekat, sudio bih za veleizdaju. Sve ovo je neprihvatljivo, a njihova borba za projekat samo podstiče sumnje da su neki netransparentni tokovi novca u pitanju. Ono što srpska vlast radi je nadrealizam, koja se ne sreće ni u satiričnim časopisima – zaključuje Jovan M. Tadić.

Podsetimo, o posledicama kopanja i eksploatacije litijuma i jadarita, osam srpskih naučnika objavilo je naučni rad “Uticaj istražnih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji”, u časopisu Scientific Reports, koji pripada grupi časopisa “Nature”. Oni su detaljno, kroz naučne dokaze, ukazali na štetnost eksperimentalnog bušenja u Jadru, po okolinu i zdravlje ljudi.

Naučnici su uzeli uzorke zemlje oko bušotina, koje je iskopao Rio Tinto prilikom istraživanja terena, i na osnovu analiza izveli zaključke o nesagledivoj štetnosti potencijalnog rudnika. Iako se Rio Tinto žalio naučnom časopisu na pomenuti rad, analize i zaključci srpskih naučnika su potvrđeni, a žalba ove međunarodne korporacije – odbijena.

___________________________________________________