Šta će doneti dolazak Lidla

DOLAZAK nemačkog trgovinskog lanca „Lidl“ neće, sudeći prema najavama stručnjaka, doneti i niže cene u radnjama. Smatraju da je konkurencija dobra, jer podstiče trgovce da se razvijaju. Ipak, jedan od glavnih problema kod nas jeste loša platežna moć građana, koja kod kupovine prehrambenih proizvoda prosečno iznosi 450 dinara.

– Srpski trgovci već rade s niskim maržama, pa dolazak novih „igrača“ neće doneti ništa novo za potrošače – kaže Žarko Malinović, sekretar Udruženja za trgovinu PKS. – Prosečna marža u Srbiji za prehrambene proizvode je osam odsto. Tako će dolazak „Lidla“ u našu zemlju doneti građanima samo veći izbor robe i ništa drugo. Naš zvanični problem je niska platežna moć stanovništva, a ne visoke cene. Kad ode u prodavnicu, čovek u Srbiji prosečno potroši 450 dinara. U Italiji je to 22 evra, a u pojedinim zemljama i do 100 evra. Tako da u tom smislu ne možemo da očekujemo neke benefite za potrošače.

U zapadnim zemljama, naročito u Nemačkoj, cene prehrambenih i drugih proizvoda po trgovinskim lancima su niže nego kod nas. Malinović kaže da nije baš tako i da takve analize treba pažljivo raditi.

– Trgovci u Evropi imaju bolje uslove, veće tržište i veću platežnu moć stanovništva, i to su njihove glavne prednosti – objašnjava Malinović. – Kod nas su veliki i troškovi logistike, jer ima dosta učesnika u lancu snabdevanja. 

Kompanija „Lidl“ započeće svoje poslovanje do kraja godine, kada planira da otvori u istom danu između 10 i 20 prodavnica širom Srbije.

– Sarađujemo sa domaćim dobavljačima, pre svega kako bismo osigurali očekivani kvalitet i svežinu naših brendova, kao i asortiman koji odgovara potrebama domaćeg tržišta – kažu u nemačkoj kompaniji. – Domaći dobavljači će biti zastupljeni sa više od 350 proizvoda, što kroz lokalno poznate marke, što kroz proizvode koji se prodaju pod „Lidlovim“ brendovima.

U „Lidlu“ navode da će, ukoliko se uporede potrošačke korpe s proizvodima istog kvaliteta, njihova „korpa“ biti najpovoljnija.

– Kada su u pitanju potrošači, „Lidlov“ dolazak će osetiti oni u čijim gradovima će se radnje otvoriti, a ne svi – smatra ekonomista Dragovan Milićević. – Tržište stagnira, nema tu većeg rasta, tako da se potrošnja samo preraspodeljuje među „igračima“. Postoje procene da će „Lidl“ u Srbiji uzeti oko sedam odsto tržišta, odnosno tridesetak milijardi dinara. To nije ni mnogo, ali ni malo.

BOLjI KVALITET

SVI najavljuju veliku konkurenciju i niže cene, ali nadam se da će se držati svoje poslovne politike, pa da posluju u Srbiji isto kao i u drugim zemljama – objašnjava Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije. – Očekujem da to bude kvalitetna roba po nižim cenama. Bilo bi dobro da i veći procenat domaćih proizvođača radi za robnu marku „Lidl“.

Novosti