Šta će sve građani Srbije plaćati skuplje od januara sledeće godine?

Nakon što 1. januara poskupe struja i gas, i to usred grejne sezone, poskupeće i sve ostalo, u prvom redu hrana, repromaterijal i usluge, pa će se troškovi života potrošača u Srbiji povećati za najmanje jednu petinu, smatra domaća stručna javnost.

Inicijalna kapisla, koja će neminovno dovesti do daljeg rasta inflacije, svakako će biti povećanje cena energenata poput električne energije i prirodnog gasa.

Na novi talas poskupljenja znatno će uticati to što najveći broj privrednih preduzeća tek treba da izmeni cene svojih proizvoda.

Naime, Vlada Srbije je još 1. septembra podigla cenu struje za privredu na 95 evra po megavat satu međutim najveći broj preduzeća nove ugovore sa Elektroprivredom Srbije za snabdevanje električnom energijom potpisuje krajem godine.

To znači da više od 60 odsto privrede još uvek plaća struju po starim cenama. Od 1. januara će se ta stvar promeniti što će dovesti do poskupljenja njenih proizvoda. Takođe, svoje cene će, nakon 1. januara, povećati i mikro preduzeća koja struju plaćaju kao domaćinstva. Reč je, u prvom redu, o raznim zanatskim radnjama.

Inače, od prvog dana naredne godine cene struje će se korigovati za osam, a prirodnog gasa za 11 odsto.

Struja će poskupeti za domaćinstva, koja će od februara plaćati oko 300 dinara više na mesečnom nivou nego dosad, dok se cena “plavog energenta” menja i za individualne potrošače i za privredu. Kada je reč o domaćinstvima ona koja u više koriste gas tokom grejne sezone u većoj meri će osetiti i udar na svoj kućni budžet.

Poslednji put dosad struja je poskupela 1. septembra za 6,5 odsto dok su mesec dana ranije povećane cene gasa u maloprodaji u Srbiji. Ubrzo nakon toga Vlada Srbije donela je uredbu po kojoj je povećana naknada za proizvođače struje iz obnovljivih izvora energije za 83 odsto, sa 0,437 dinara po kilovatsatu na 0,801 dinara.

Zajedno, ta dva povećanja cena, donela su uvećanje računa za struju za oko 11 odsto.

Zanimljiva je računica koja kaže da će kada stigne februarski račun za struju, domaćinstvo koje potroši primera radi 700 kilovat sati platiti 24,4 odsto više nego što je za istu količinu potrošene struje račun iznosio u avgustu.

Tada je potrošenih 700 kilovat sati koštalo 6.803 dinara računajući popust od pet odsto za plaćanje na vreme i taksu za medijski servis od 299 dinara. U februaru će toliko potrošene struje koštati 8.467 dinara po novom cenovniku koji je odobrila Agencija za energetiku i uz višu naknadu za OIE, takođe sa obračunatim popustom od pet odsto i taksom za javni servis.

Ova računica ne obuhvata slučaj kada domaćinstva imaju manju potrošnju nego u istom mesecu prošle godine i po tom osnovu ostvare pravo na popust. Taj popust je stupio na snagu od oktobarskih računa za struju kako bi se građani stimulisali da troše manje struje, kako bi EPS morao manje da uvozi i trajaće tokom zimske sezone.

Stručna javnost ističe da će do novih poskupljenja od januara doći i zbog toga što pojedina industrijskih preduzeća u fazi proizvodnje koriste gas te će i ona podići cene svojih proizvoda.

Bez obzira što država, kako bi ublažila negativne efekte energetske krize nastale usled rata u Ukrajini, određuje maksimalne cene goriva na pumpama u Srbiji eksperti za energetiku ističu da će odluka Evropske unije o zabrani tranzita ruske nafte za treće zemlje koja se transportuje morskim putem, uticati i na rast malopodajnih cena naftnih derivata.

Taj embargo, koji je stupio na snagu 5.decembra, onemogućava Srbiju da koristi rusku naftu, već će, umesto toga, morati da joj nađe alternativu, najviše iz Iraka, ali po višim cenama što će poskupeti peradu “crnog zlata” u NIS-ovoj rafineriji u Pančevu.

Naime, nakon vojne intervencije u Ukrajini Moskva je smanjila cene svoje nafte, pa ju je Srbija kupovala za 25 odsto niže u odnosu na cene koje je formirala ruska konkurencija. Nakon što je ruska sirova nafta pojeftinila Srbija je nabavljala čak 45 odsto “crnog zlata” iz te zemlje.

To može da dovede i do skoka maloprodajnih cena goriva na benzinskim pumpama u Srbiji. To bi se ipak moglo izbeći u slučaju da je država voljna da se odrekne dela prihoda koje inkasira i smanji iznos akciza na gorivo.

Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević kaže za Danas da nije tačno, kako tvrde nadležni, da poskupljenja struje i gasa od osam odnosno 11 odsto nisu velika jer su ti iznosi u domenu hiperinflaciije.

– Takvi iznosi su definitivno veliki i utiču na smanjenje životnog standarda građana. Sasvim je izvesno da će rast cena ta dva energenta uticati na poskupljenje prehrambenih proizvoda, drugih životnih potrepština kao i usluga. Shodno tome treba očekivati da će od januara doći do opšteg rasta cena u proseku od oko10 odsto – objašnjava naš sagovornik.

Ekonomski analitičar Velimir Gavrilović kaže za Danas da se može konstatovati, samo ako se gleda procenat povećanja cena struje i gasa, da nije reč o enormnom poskupljenju ali da sa druge strane treba uzeti u obzir da ta dva energenta nisu jedina koja će poskupeti nakon Nove godine.

– Zbog sankcija Rusiji koje EU uvodi zbog rata u Ukrajini poskupeće i gorivo na pumpama, ukoliko se ne smanji iznos akciza naravno. Veliki industrijski kompleksi koriste gas u svojoj proizvodnji te će poskupeti i njihovi proizvodi. Isto važi i za građevinski materijal. Većina privrednih preduzeća će podići svoje cene zbog toga što moraju da plaćaju veće račune za struju od 1. januara kada im startuju novi ugovori sa EPS-om pa će se to odraziti na cene životnih namirnica i drugih potrepština. Kada se ta situacija sagleda iz ovog ugla vidi se da će sva ta poskupljenja povećati troškove potrošača za bar jednu petinu a to nije malo u uslovima visoke inflacije i ekonomske krize – navodi Gavrilović.

Generalni sekretar Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić kaže za Danas da u kojoj će se meri povećati troškovi potrošača prirodnog gasa zavisi od toga za koje potrebe ga koriste.

– Gas, domaćinstva mogu da koriste za zagrevanje ali i za kuvanje, klimatizaciju i tako dalje. Shodno tome, ona koja ga koriste za više potreba imaće i veće račune. Primera radi, računi potrošača koji su dosad gas mesečno plaćali oko 1.000 dinara povećaće se za oko 100 dinara. Ako im je račun pak bio 5.000 dinara sada će biti veći za oko 500. Treba naglasiti da je prednost korišćenja gasa što se troškovi smanjuju kada završi grejna sezona jer se onda ne koristi za te potrebe. Tada su računi manji. Na ono na šta svakako treba računati je to da će industrija koja u proizvodnji koristi gas povećati svoje cene pa će ti proizvodi za potrošače postati skuplji od Nove godine – zaključuje naš sagovornik.