Šta je isplativije – štednja u dinarima ili u evrima?

I oni koji su položili na štednju 100.000 dinara u decembru 2022. godine takođe su bolje prošli od onih koji su štedeli u evrima. Za godinu dana njihova kamata je iznosila 4.570 dinara, dok je štediša koji je položio 852 evra (protivvrednost 100.000 dinara) nakon godinu dana prihodovao 2.066 dinara. Veći prinos je ostvarila dinarska štednja i to za 2.504 dinara ili 21 evro.

Na veću isplativost dinara uticala je veća kamatna stopa. U slučaju štednje od decembra 2022. do decembra 2023. godine, kamatna stopa na dinare koju je kalkulisala NBS iznosila je 4,57 odsto, a na evre 2,57 odsto.

Osim toga, na prihod od kamate na štednju u evrima se plaća porez od 15 odsto, dok je štednja u dinarima oslobođena poreza.

Pored toga, i devizni kurs je išao na ruku štedišama u dinarima. Naime, kurs dinara prema evru je u decembru 2022. godine iznosio 117,3 dinara, a za godinu dana dinar je ojačao prema evru na 117,17 dinara za evro.

Prema analizi NBS, ako se poslednjih 11 godina podeli na periode oročenja od po tri meseca, u čak 90 odsto takvih perioda je dinarska štednja bila isplativija od devizne.

Ako se pak posmatraju dvogodišnji periodi oročenja, u svakom u poslednjih 11 godina štednja u dinaru je bila isplativija investicija od štednje u evrima.

Pa ipak, devizna štednja i dalje dominira u ukupnoj štednji građana, mada se učešće dinara polako povećava.

Prema podacima NBS, štednja u domaćoj valuti u poslednjih jedanaest godina je povećana osam puta i krajem 2023. godine dostigla je novi rekordni iznos od 137,9 milijardi dinara (oko 1,17 milijardi evra).

U istom periodu devizna štednja je povećana za 74 odsto i povećana je sa 8,3 milijarde na 14,4 milijarde evra.

Učešće dinarske štednje u ukupnoj štednji poraslo je sa 1,87 odsto u decembru 2012. godine na 7,55 odsto u decembru 2023. godine.

NBS ističe da je prema poslednjim podacima dinarska štednja prešla 144 milijardi dinara.

„Opredeljujući faktori koji su uticali na veću isplativost štednje u domaćoj valuti u odnosu na deviznu štednju su makroekonomska i finansijska stabilnost u proteklim godinama (relativna stabilnost kursa dinara prema evru, devizne rezerve na rekordnom nivou), relativno više kamatne stope na dinarsku štednju nego na štednju u evrima, povoljan poreski tretman prihoda od kamate na dinarsku štednju (koja se ne oporezuje, dok se kod štednje u evrima prihod od kamate oporezuje po stopi od 15%) i mere monetarne i fiskalne politike, koje su omogućile da se sačuva makroekonomska stabilnost u uslovima svetske krize“, objašnjava NBS.