Šta predviđa prostorni plan aerodroma Morava
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture oglasilo je javni uvid u Nacrt prostornog plana područja posebne namene mešovitog vojno-civilnog aerodroma Morava.
Aerodrom Morava se nalazi u Lađevcima između Kraljeva i Čačka i predstavlja mešoviti (vojno-civilni) aerodrom u sistemu vazdušnog saobraćaja. Izgrađen je 1967. godine. Vojnim delom aerodroma upravlja Ministarstvo odbrane, a operater civilnog dela aerodroma su Aerodromi Srbije doo.
Aerodrom Morava, koji je jedan od tri komercijalna međunarodna aerodroma u Srbiji, zahteva sveobuhvatan investicioni program razvoja, kako bi se aktivno uključio na tržište civilnog vazdušnog saobraćaja jugoistočne Evrope i sveta, navodi se u planu.
– Cilj donošenja prostornog plana je obezbeđenje uslova za proširenje kapaciteta aerodroma, poboljšanje saobraćajnog položaja i ostvarivanje kvalitetnih veza sa postojećim i planiranim infrastrukturnim koridorima, aerodromima u okruženju, povećanje atraktivnosti područja za razvoj transporta i logistike, industrije i turizma, kao i povećanje nivoa nacionalne bezbednosti – stoji u dokumentu.
Nakon rekonstrukcije, civilni deo aerodroma se planira za obavljanje međunarodnog putničkog i kargo saobraćaja i za obavljanje letova generalne avijacije.
Procenjeni obim vazdušnog saobraćaja na putničkom delu aerodroma biće do 500.000 putnika godišnje, a planirani referentni kod je 4F.
13 zona
Plan obuvata nekoliko zona: Putnička zona, Zona kontrole letenja (SMATSA), Zona generalne avijacije, Komercijalna zona, Zona javnih pristupnih saobraćajnica, Zona manevarskih površina postojeće poletno-sletne staze, Zona manevarskih površina planirane poletno-sletne staze, Kargo zona, Transportno-logistička zona, Zona tehničkih sadržaja, Eko zona, Zona javnih pristupnih saobraćajnica i Zona za snabdevanje i skladištenje goriva.
Istovremeno sa razvojem civilnog dela razvijaće se i vojni deo kompleksa, odnosno površine specijalnih namena.
Postojeća infrastruktura u vojnom delu kompleksa aerodroma sadrži poletno-sletnu stazu dimenzija 2.265 x 30 m, referetnog koda 3 4C, četiri rulne staze pod pravim uglom i jednu dugačku rulnu stazu paralelnu poletno-sletnoj stazi, koje će biti rekonstruisane.
U delu prema putničkoj zoni, planira se rekonfiguracija i dogradnja rulne staze za pristup parking pozicijama.
Platforma za putničke avione se proširuje fazno u skladu sa potrebama saobraćaja. Gradiće se nova poletno-sletna dimenzija 4.000 x 45 m, a na oba praga nove poletno-sletne staze je planirana okretnica za avione, kao i zaštitne površine poletno- sletne staze (RESA) u produžetku sa obe strane poletno-sletne staze. U blizini oba praga poletanja se planiraju i tri platforme za odleđivanje i sprečavanje zaleđivanja vazduhoplova.
Uz rulnu stazu na platformi planirana planirana je razvija se nov deo kompleksa namenjen razvoju kargo-trasportnih kapaciteta, koji će sadržati kargo terminale, robno-carinske magacine, administrativni centar, garaže i parking prostore.
Zgrada putničkog terminala će se, navodi se proširivati fazno u skladu sa potrebama putničkog saobraćaja, a konačno plansko rešenje predviđa dogradnju i zapadno i istočno u odnosu na postojeći terminal. Terminal je planiran sa jednim nivoom za opslugu putnika, sa horizontalnim razdvajanjem tokova putnika – deo zgrade za dolaske, deo za odlaske.
Komercijalni i poslovni sadržaji
Uz putničku zonu, u neposrednoj blizini putničkog terminala, na ulazu u kompleks aerodroma Morava iz pravca državnog puta IB reda broj 22, planirana se izgradnja komercijalno-poslovnih i hotelskih sadržaja sa pripadajućim parkingom i saobraćajnicom.
Izvor: E kapija
_____________________________________________________________________
Bliže se izbori I biće raznih planova.
Ha ha koja će budala da poveruje u ovo. Mora da se bliže izbori čim kreću sa planovima. Da naprave sve ovo što je navedeno treba jedno 500 miliona evra, oni će i ovaj postojeći aerodrom u Nišu da zatvore. Kakve su ovo nebuloze pa to je starašno. Lađevci da imaju kapacitet pola miliona putnika godišnje. To bi značilo da svaki stanovnik Čačka, Kraljeva i Kragujevca treba da leti bar jednom godišnje i još 100 000 putnika sa strane. Mogu da se kladim da od svih stanovnika ovih gradova 1% letelo avionom.
Mozda malo vise, ko ce to znati. Bilo je srecnijih vremena, JAT, Genex, Adria, nesvrstani, tamo vamo.
i Laz od strane vladajuce garniture !
POSLOVNI PROSTOR ZA PRODAJU AVIONSKIH KARATA U ATARU SELA KATRGA.DAKLE VELJO ILIC IZRADIO KRALJEVCANE KAD JE PROSIRIO PISTU NA TERITORIJU CACKA.BRAVO VELJO.