Prethodni članak
Šta rade dronovi na poljima čačanskog kraja
Primena savremenih tehnologija ne zaobilazi ni stare tradicionalne poslove poput ratarskih. Poljoprivrednici su svesni prednosti primene informacionih tehnologija, poput dronova za nadzor useva. Rado bi bespilotne letelice koristili i u setvi, ali kažu, na malim posedima to je preskupo.
„Mi za sada nemamo neko iskustvo sa tim, verovatno će u narednom periodu biti toga i mi ćemo to sigurno prihvatiti ako bude bolje, a očekujemo da bude bolje“, kaže Tihomir Jovanović, poljoprivrednik iz Zablaća.
Digitalnih farmi u čačanskom kraju nema, ali se bespilotne letelice kojima se daljinski upravlja već koriste za procenu stanja parcela.
„Dobijate podatke o zaravnjenosti površine, odnosno prisustvu ili odsustvu mikrodepresija koje jako utiču kako na kvalitet setve, tako i na kvalitet nicanja i kasnije na ukupni kvalitet biljaka, na njihove fiziološke potencijale“, kaže Snežana Tanasković, vanredni profesor na Agronomskom fakultetu u Čačku.
Agronomski fakultet u Čačku razvija softvere za primenu u preciznoj poljoprivredi. I misija novosadskih naučnika je da informacione tehnologije povežu sa plodnim poljima i da uz pomoć savremenih uređaja poljoprivrednici imaju uvid u svaki deo njive.
„Putem dronova ili satelita, on tačno može da vidi kako njegova biljka raste, kako napreduje, gde raste bolje, gde raste lošije i na osnovu tih snimaka već može da se radi predikcija prinosa“, kaže Vladan Minić, istraživač saradnik Instituta „Biosens“.
Zbog usitnjenih poseda u čačanskom kraju ipak, kažu, nije moguće koristiti dronove u setvi.
„Maksimalne površine su negde oko pola hektara, znači to bi bila jako skupa nova tehnologija, dok druge savremene tehnologije poljoprivredni proizvođači maksimalno upotrebljavaju, primenju na svojim parcelama i posedima, ali što se tiče dronova konkretno, to je stvarno za ovde neprimenjivo“, kaže Snežana Marković Đurović iz Centra za razvoj sela Zablaće.
Ratari će u čačanskom kraju i ubuduće sejati po starom i sami nadgledati imanja, jer im je nova tehnologija i dalje, kažu, nedostižna.
RTS
Koji bre dronovi za nas,pa to bre neko oprao debele pare,a zato su smanjili subvencije i povećali poreze
Kakve gluosti valjate u 21 veku? Ovo liči na nas danas. Kakve gluposti priča ova sa Agronomskog fakulteta. Umesto da se bavi štetočinama i kako ih suzbijati, nama moljac uništio celokupan rod krompira 2015. godine, a da se nije oglasila. Nije kriva država već ovakvi stručnjaci. Tužili smo državu i dobili. Oni pričaju o mikrodepresijama. Katastrofa.
Dokon pop i goveda krštava!
Рупе и депресије су у нашим главама. Од промаје нам се и памет замутила. Сами инвестирамо у систем прогнозе болести биљака улажемо наша сердства у куповину метеостаница што би требало да ради град који не користи ни оне купљене пре неколико година а причамо о дроновима као да они равнају терен. Ово је за Нобелову награду. Наседају сељаци на глупости, а ко дозволи овима са Агрономског факултета да ваљају глупости.
Ja bih kupio taj dron ako može da ore seje i žanje. Šta da nadgleda. Danas nedelja ja odem da prošetam i da obiđem njivu pa ako ima neka neravnina posle ponoći popunim
Daje li se subvencija za kupovinu dronova. Kupio bih jedan da vas posmatram. Evo Tanaskovićke na RTS gde priča gluposti kao da smo mi sisali veslo. Gde je ona na njivi da nam pokaže kako da se borimo sa ovim štetočinama. Da li je neko uzeo novac za ove gluposti?
Kada bi neko izneo podatak koliko se danas iz budžeta Srbije finansira projekata tipa ovoga pali bi u nesvst. Kada biste analizirali ko je sve „realizator“ takvih projekata pali bi na zadnjicu.
Agencija za iznajmljivanje dronova.
Kakav je stav Naučno tehnološkog parka po pitanju dronova? Podržavaju li projekat? Šta misli Privredna komora, istureno odelenje u Kačulicama?
Dobro, što ovi iz Biosensa ne kažu čija je originalna ideja?
Problemi sa malim parcelama? Pa imaju problem, jer im rešenje za to, iako postoji, nije saopšteno, a sami ne mogu to da reše.
Srbija je puna „kompanija“ koje kradu tuđe ideje, jer je u Srbiji nemoguće patentirati ideju u kratkom vremenskom roku, a sa druge strane se istraživači, posebno u institutima, pritiskaju da objavljuju što više radova.
Dok neko valja gluposti mi proizvođači trpimo. Gubimo korak sa svetom. Ugasiće svaku našu proizvodnju osim one gde je potrebno više radne snage. Ceo zapad je protiv nas a mi im u tome pomažemo. Ima dosta kvalitetnog kadra na Agronomskom tako da ne treba uzimati u obzir ovakve slučajeve
Da li vam je žao što niste patentirali ovu glupaost?
A još kada državna televizija objavljuje gluposti onih koji bi da ne postojimo onda ti vidi šta se radi.
Ko je ovde profesor Marković-Đurović ili Tanasković?
Послен коњова и мазгова ред је да дођу дронови. Има још сомуна иза ћошка.
Ko učestvuje u ovom projektu i da li je to neki zajednički projekat više fakulteta sa Biosensom? Razmišljam dok ovo čitam da se ovaj dron iskoristi umesto čuvara polja. Niko se nije toga setio. Da se ovo patentira.
Зна ли се колико је дубока неравнина на њиви
Studentu a koga bi ti od ta tri profesora zeleo ,ja nijednog daleko im lepa kuca.
Moramo jedanput doći do odgovora ko prodaje maglu ovom napaćenom narodu? Koliko to košta sve nas? Ko daje novac za nadriprojekte? Kada će ovo prestati? Kada ćemo se početi baviti onim što smo preskočili i što nismo naučili? Gde su ljudi koji znaju, umeju i hoće? Kada ćemo početi rešavati probleme u struci? Ko je ova diva što promoviše dronove koji otkrivaju rupu na svirali dok nam je poljoprivreda na niskom nivou?