Šta smo do sada dobili od akcija

Ko nije prodao deonice, dobiće 403,7 dinara, što je najveći iznos koji su akcionari dobili od javnih preduzeća.

Građani koji nisu prodali akcije „Telekoma Srbije“oko 20. jula trebalo bi da dobiju 403,7 dinara na ime dividende za 2015. godinu, što je najveći iznos koji im je isplaćen od 2011, kada su počeli da dobijaju deo profita državnih firmi.

Od akcija Aerodroma „Nikola Tesla“, Naftne industrije Srbije i „Telekoma“ građani su dosad dobili 2.095 dinara. Iako su 403 dinara rekordan iznos, građani neće moći da planiraju neke velike kupovine. Ali mogu sebe da obraduju kilogramom šarana ili svežih ćevapa, sa tri kile jagoda, možda da kupe kilogram i po sira ili pola kilograma sladoleda u kutiji…

„Telekom“ će, kako je uprava predložila, akcionarima iz prošlogodišnje dobiti od 16,3 milijarde dinara na ime dividende isplatiti 12,26 milijardi, odnosno 13 dinara po akciji. Više razloga za radost od građana ima država, jer će ona kao većinski vlasnik „Telekoma“ sa 58,1 odsto akcija dobiti 7,5 milijardi dinara.

Građane će uskoro obradovati i NIS jer će krajem meseca biti održana redovna skupština akcionara koja bi trebalo da prihvati predlog o podeli dividende u iznosu od 24,69 dinara, što je skoro duplo više po jednoj deonici od „Telekoma“. Ali građani imaju samo pet deonica NIS, a 31 „Telekoma“, pa će od naftaša dobiti 123 dinara.

Uprava NIS predložila je da se iz prošlogodišnje dobiti od 16,1 milijarde dinara akcionarima na ime dividende isplati 4,03 milijarde. Preostali iznos dobiti od 12,08 milijardi dinara ostaće neraspoređen.

Miroslav Joksimović, predsednik sindikata „Telekoma“, kaže za Kurir da je veća dividenda posledica većeg profita, ali i činjenice da je 17 odsto povećan deo dobiti koji će ove godine biti podeljen akcionarima. On ističe da je podela dividendi građanima još jedna potvrda da ovu kompaniju nije trebalo prodavati.
– Da se to desilo, pitanje je koliko bi novca iz dobiti novi vlasnik odlučio da podeli akcionarima. Možda bi tu dobit izneo napolje, vratio u matičnu zemlju ili bi odlučio da investira. Ovako je taj novac ostao u zemlji – ističe on.

Kurir