Šta sve muči srpske tekstilce

Srpska tekstilna industrija na dobrom je putu da se vrati na stare staze slave.  Prošle godine je izvoz tekstila, prvi put posle nekoliko decenija, premašio cifru od milijardu dolara, a kako kažu u Privrednoj komori Srbije, najbolja vest je što se tekstilci polako vraćaju na tržište EU, gde se plasira više od 70 odsto proizvoda. Najveći izvoznik je Vali iz Beloševca, a u samom vrhu se nalaze i čačanske firme B-export, Weltex i PS fashion.

– Industrija tekstila, kože i obuće u prošloj godini je imala izvoz od preko milijardu i sto miliona dolara. Kao zemlja smo 2000. godine bili na 192 mestu zemalja izvoznica u zemlje EU, a 2015. godine Srbija je bila na 18. mestu. Tekstilna industrija se vratila u Srbiju, kaže Milorad Vasiljević, sekretar Udruženja za industriju tekstila PKS.

Da je to tako potvrđuju i zvanični podaci iz Agencije za privredne registre. U tekstilnoj industriji posluje 1.950 preduzeća, a registrovano je i skoro  5.400 preduzetničkih radnji koje se bave proizvodnjom tekstilnih proizvoda.

U Privrednoj komori posebno ističu činjenicu da izbvoz ovih srpskih firmi čine modni brendovi koji su razvijeni kod nas.

– Za razliku od Makedonije gde su 95 odsto lon poslovi, u Srbiji ti poslovi ne prelaze 20 odsto. U Srbiji se razvijaju brendovi i firme kao što je PS.  Imamo neke centre kao što je Arilje za pamuk, Ada za trikožau, Novi Pazar za džins. Brednovi se razvijaju i to je jako dobro, smatra Vasiljević.

Siva ekonomija, uvoz, poreska opterećenja, nedostatak stručne radne snage, samo je deo muka današnje tekstilne industrije u Srbiji. Da toga nema, srpski tekstilci bili bi bliži zlatnim osamdestim, kada je u ovoj industriji radilo 250.000 radnika a izvoz iznosio preko pet milijardi dolara. Svi ti problemi su rešivi, ali je na potezu država, kažu u PKS i kompaniji PS fashion.   

– Izgubili smo radnike u tekstilnoj industriji i to se oseća. PKS i država pokušavaju da oživljavanjem smerova u školama ponovo osposobimo i uvedemo odeljenja modnih krojača kako bi uspešnim firmama pomogli. Sledeći problem koji muči tekstilce je problem sive ekonomije. Imamo program za suzbijanje sive ekonomije u ovoj i narednoj godini i mislim da će dati rezultate, optimista je sekretar PKS.

–  Mislim da bi mnogo toga trebalo uraditi da se poboljšaju uslovi za radnike koji su u tekstilnoj industriji uvođenjem kategorije bruto plate, gde bi se distribucija šta ide državi kroz poreze a šta radniku promenila u korist radnika. Ne možemo mnogo da podignemo plate u tekstilnoj industriji jer smo izloženi konkurenciji Dalekog istoka gde je taj rad strašno jeftin, kaže Predrag Pantović, vlasnik firme PS fashion.

Prema podacima Privredne komore, porezi i doprinosi na zarade u okolnim zemljama, kao što su Hrvatska, BiH i Makedonija su ispod 40, dok su u Srbiji preko 65 odsto.  Sa druge strane, prema istraživanjima koje su uradili NALED, USAD i Inženjerska komora Srbije, samo u tekstilnoj industriji, zbog sive ekonomije, budžet Srbije godišnje izgubi oko 800 milona evra, što je maltene, cena auto-puta od Čačka do Beograda.