Шта све увозимо и одакле
Према подацима и анализама у Србију је током 2022. увезено око 305.990 тона воћа, што је за 9,1 одсто мање у односу на годину дана раније, показују подаци Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију Привредне коморе Србије (ПКС). Истовремено, вредност увезеног воћа и поврћа износила је 295,7 милиона евра, што је за 3,2 одсто више у односу на 2021.
Највећу вредност увоза у 2022. оствариле су банане – 61,2 милиона евра, а одмах после њих следе лимун и поморанџе, што је уобичајено јер је реч о културама које нису карактеристичне за нашу климу. Банане су и иначе воће које се највише увози у нашу земљу већ годинама, али и које има највећу потрошњу у свету.
Банане су у Србију највише стизале из Еквадора, Костарике и Колумбије, преноси „Агронјуз”. Поморанџе смо највише набављали у Грчкој, Турској и Шпанији. Лимун највише увозио из Турске, Аргентине, Шпаније и Грчке, а грејпфрут из Турске.
Интересантно је да је Србија прошле године увезла и 26.126 тона јабука, у вредности од око 3,7 милиона евра. И то највише из Северне Македоније у вредности од 3,1 милион евра. Јагоде се увозе из Грчке, Албаније и Турске, крушке из Италије и Пољске, нектарине и брескве из Грчке, Италије и Шпаније.
И док је увоз воћа био у количинском паду са страних тржишта допремљене су 169.752 тоне поврћа што је за 10,3 одсто више у односу на 2021. али је вредност ових испорука (155,1 милион евра) била за готово трећину већа у односу на годину дана раније, показују подаци ПКС-а.
У 2022. највише смо увозили млади кромпир, парадајз и пасуљ, а у нешто мањој количини црни лук, замрзнуто поврће и краставац. Највећу вредност увоза у 2022. имао је парадајз у износу од око 21 милион евра или 14 одсто од укупне вредности увоза. Пасуљ је остварио укупну вредност увоза од 20,6 милиона евра или 13,3 процента од укупне вредности.
У 2022. кромпир се највише увозио из Холандије и Француске, пасуљ из Киргистана, парадајз из Албаније и Северне Македоније, црни лук из Холандије и Северне Македоније, бели лук из Кине.
Купус се увозио из Северне Македоније, свежа паприка из Северне Македоније и Албаније, краставци из Албаније, док су се замрзнути грашак, спанаћ и остало замрзнуто мешано поврће увозили у мањим количинама.
Лубенице смо увозили највише из Грчке, а знатно мање из Албаније и Северне Македоније, наводи се у извештају.
Napredno! Samo napred! Bez stajanja!
stop tajkunskoj pljacki
Nekadasnji Poljoprivredni kombinat „Servo Mihalj“ iz Zrenjanina, proizvodio je vise hrane nego BiH, Crna Gora i Makedonija zajedno…
Takodje, nekadasnja Mesna industrija „29. Novembar“ iz Subotice, imala je samo vrednost izvoza preko 50.000.000 $ dolara, plus domace trziste…
PIK „Takovo“ iz Gornjeg Milanovca, imalo je 45 tehnologija u svom proizvodnom programu…
Da ne spominjem ostale velike prehrambene industrije, PIK, PK, Z. Z., etc. …