Prethodni članak
Stagnira izvoz srpskih malina
Izvoz srpskih malina stagnira, a mnoge hladnjače još nisu oslobodile magacinski prostor za sledeću berbu. I voćari strahuju da će, zbog dugog ledenog talasa koji je pogodio zemlju, ovogodišnji rod biti umanjen.
Ispod idilične zimske slike iz brdovitih krajeva oko Kosjerića krije se velika briga onih koji žive od malina. Voćari kažu da sneg nije dostigao visinu koja biljkama omogućava da prežive teške mrazeve.– Golomrazica bez snega, koja je krenula, uhvatila je pokoricu, posle toga je usledio i sneg sa vrlo hladnim danima koji traju već mesec i po dana. Sve u svemu, ja mislim da situacija nije nimalo ružičasta – kaže predsednik Udruženja proizvođača malina Crveno zlato iz Kosjerića, Vlade Nikolić.
Niske temperature umanjiće u nekim malinjacima ovogodišnji rod i do 40 procenata. Na to ukazuju testovi i pregledanje uzoraka malina sorte vilamet.
Aleksandar Leposavić
– Slična situacija je i u svetu, tako da i Poljaci imaju velikih problema ove godine sa vremenskim prilikama, Čileanci su isto tako imali dosta visoke temperature u periodu prvog roda. I, kažem, očekuje se stabilizacija stanja plodova maline u svetskim okvirima – objašnjava dr Aleksandar Leposavić sa čačanskog Instituta za voćarstvo.
Tržište je ipak nestabilno. Izvoz srpskih malina stoji. U hladnjačama su zalihe prevelike za ovo doba godine. Na to je uticao rekordni lanjski rod u Poljskoj, ali i ponuda iz zemalja koje nisu bile poznate po proizvodnji malina.
– Ukrajina, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Mađarska, a takođe i neki delovi naše zemlje u kojima malina nije bila prepoznatljiva kultura, u prošloj godini su se pojavili sa dosta velikim količinama. Tu se pre svega misli na Kosovo i Metohiju i Vojvodinu – ističe Paun Petrović iz Poslovnog udruženja hladnjačara Srbije.
Uprkos hiperprodukciji u svetu opada potražnja za ovim voćem koje je postalo luksuzna roba. Stručnjaci smatraju da će zato sve manje biti isplativ uzgoj malina kao hobi, već isključivo kao osnovna delatnost.
RTS
To je uvek bio problem na Balkanu. Čim komšija zaradni neku paru na nečemu, celo selo počne time da se bavi, pa obori cenu i tom komšiji koji je bar mogao od tog rada da živi, a i sebe unište jer zbog njih cena pada tako da ni oni ne zarade koliko su mogli. Onda prvo taj komšija počne nečim drugim da se bavi, pa ako mu supe, opet svi krenu njegovim stopama, i tako u krug.
Jednostavno treba uvesti KVOTE za sve proizvode, da oni koji rade pošteno i proizvode kvalitetno voće ili povrće, imaju maltene garantovan otkup po nekim garantovanim cenama, a ako je godina takva da cene budu veće (npr. zbog manjeg roda u celom svetu) onda dobijaju i veću cenu.
Probajte u nekoj zemlji EU tek tako da počnete bilo čime da se bavite kad je u pitanju poljoprivreda! Mislite da možete tek tako da zasadite 5ha voćnjaka i da će vam to neko kupiti, a da niste prethodno dogovorili isporuku i ostale detalje (kvalitet, cena…)?
Pa ne radi se tamo tako, u normalnim zemljama od proizvođača do krajnjeg kupca postoje ustaljeni putevi robe i tačno unapred poznate količine, a ovi koji upadaju na tržište sa neplaniranim količinama mogu nešto prodati samo ako skoči tražnja i/ili ako ugovorenim proizvođačima padne rod te godine. I ko je onda lud da sadi voćnjak ili bilo šta drugo ako nema ugovorenu prodaju?
A kod nas ljudi samo sade i sade, niko ne razmišlja kome će to prodati.
Misle ljudi: „VALJDA će sledeće godine biti veća cena, VALJDA će…“, i svi misle da će biti baš onako kako samo njima odgovara.
Koliko znam, malina već godinama nije deficitarna roba. Iako su pojedini evropski prerađivači preferirali malinu iz Srbije, kontrola kvaliteta je toliko loša da su po Srbiji imali svoje predstavnike direktno u većim hladnjačama koji su kontrolisali kvalitet.
Iako imamo odlično podneblje za malinu (posebno Arilje sa okolinom), ljudi prskaju malinu čime stignu i kad stignu, dodaju veštačko đubrivo napamet bez analize zemljišta, otkupljivači ne kontrolišu kvalitet maline pri otkupu niti markiraju kolandeze, pa posle imaju problem daljeg plasmana.