Stočne pijace prešle na internet
NEKADA se znalo – prasići, telad ili jaganjci, kad je vreme prodaji, voze se na stočnu pijacu. Na pijacu se i odlazilo po novu kravu, konja, ovna, ali i da se vidi, i bude viđen. Situacija se, međutim, slažu se stočari, a i stručnjaci, poslednjih godina značajno izmenila, pa stočne pijace više nisu ono što su nekad bile.
Farmeri stoku za prodaju nalaze putem interneta ili oglasa, često i u inostranstvu, ako žele kvalitet, a i vreme održavanja stočnih pijaca, posebno u varošima bližima granici sa Bosnom i Hercegovinom, a i onima bliže Kosovu i Methoiji, pomerilo se prema noćnim satima, kako bi se stoka, najčešće iz „sive zone“, bez adekvatnih „papira“, do svitanja otpremila preko granice.
– Pamtim nekadašnje stočne pijace, održavane su u svakom većem mestu – priseća se Stipan Šarčević, stočar, vlasnik farme tovnih svinja iz Starog Žednika. – Tamo smo prodavali i kupovali, a bio je to i svojevrsan društveni događaj. Stvari su se sada promenile. Pijace su više buvljaci, sa sve manje stoke, pošto se i stočni fond smanjuje, a i stoka se drugačije nabavlja, preko oglasa… Sada samo oni stariji poljoprivrednici, koji su navikli, odlaze na pijace da ponude i da kupe…
Njegov mlađi kolega, Miroslav Katić iz Stapara, koji vodi porodičnu farmu sa 130 muznih goveda, navodi kako za njega, ali i većinu mladih stočara, stočne pijace više nisu rešenje.
– Kada smo nabavljali prva grla, uvezli smo ih iz Holandije, a lani smo uvezli još grla iz Nemačke – objašava Katić. – Na stočnim pijacama tog kvaliteta jednostavno nema. Mušku i žensku telad zadržavamo, tako da na taj način dodatno popunjavamo farmu. Možda kolege, koji se bave tovom stoke, odlaze na pijace i kupuju telad, ali i oni se sve više oslanjaju na internet, i na druge vidove direktnog kontakta sa prodavcima.
Prof. dr Miladin Ševarlić, sa beogradskog Poljoprivrednog fakulteta, potvrđuje navode farmera i objašnjava kako se na stočnim pijacama danas odvija manji deo prometa žive stoke.
– Najčešće se na njima prodaje stoka bez dokumentacije o uzgoju, i ostalih neophodih dokumenata, koja završava u rukama švercera – ističe Ševarlić. – Onda je prebacuju preko granice, u Bosnu i Hercegovinu, a takođe i na Kosovo i Metohiju.
Ovakvom trgovinom, dodaje Ševarlić, uslovljeno je i vreme rada pijaca. Ranije se trgovalo u ranim jutarnjim satima, a sada pijace rade noću, kako bi se stoka koja je promenila vlasnika, pod okriljem noći mogla prebaciti preko granica, ilegalnim kanalima, ili preko prelaza koji su za to „pripremljeni“…
KONTROLA
STOČNE pijace bi, kako objašnjava Ševarlić, trebalo da kontrolišu poljoprivredni i tržišni inspektori.
– Oni bi trebalo da proveravaju poreklo grla koja se na njima nude, odnosno, prateće dokumente – kaže Ševarlić. – To se, u praksi, ipak veoma retko dešava…
Novosti