Stranci najviše kupuju srpski softver i kukuruz

Spoljna trgovina Srbije u poslednjih pet godina ispisuje lepše strane njene ekonomije. Prema podacima zvanične statistike, posle drastičnog pada u 2009. godini, vrednost spoljnotrgovinske razmene stalno raste, a posebno raduje što izvoz brže raste od uvoza. Pokrivenost uvoza izvozom u 2015. dostigla je rekordnih 73,4 odsto, a u februaru ove godine čak 78,3 odsto.

Smanjenju spoljnotrgovinskog deficita poslednjih godina više doprinose izvoznici kompjuterskih usluga (softvera), kukuruza, smrznutog voća i automobilskih guma, nego naših prvih deset najvećih izvoznika.

– Sadašnji deficit u trgovini sa svetom najniži je u poslednjih deset godina, ali je i dalje iznad održivog nivoa – upozorava Milojko Arsić, urednik „Kvartalnog monitora” Fonda za razvoj ekonomske nauke.

Povećanje izvoza i smanjenje raskoraka između vrednosti izvoza i uvoza, objašnjava Arsić, rezultat je poboljšanja konkurentnosti privrede, kao i poboljšanja odnosa razmene, ali i pada domaće tražnje. On ipak upozorava da je sadašnje poboljšanje odnosa razmene privremeno. Dobici po osnovu pada cena energije delimično su poništeni padom cena finalnih proizvoda i gubicima u izvozu čelika i bakra – ukazuje Arsić. – Neizvesno je koliko će smederevska železara i „Bor” izvoziti uz gubitke.

Iako se u mnogim stvarima ne slažu, srpski ekonomisti su jednodušni u stavu da, uz investicije, ponajpre izvoz može biti nosilac održivog ekonomskog rasta u narednim godinama.

– Srbija ima mogućnosti da poveća izvoz, jer njen ukupan izvoz čini oko 45 odsto BDP, dok u sličnim zemljama iznosi 70 do 80 odsto vrednosti svega stvorenog – kaže Arsić.

– Država treba merama ekonomske politike da usmerava privrednike ka izvozu, a blagi pad vrednosti dinara krajem prethodne i početkom ove godine pozitivno će uticati na njegov rast izvoza i usporavanje uvoza.

Arsić smatra da slabljenje domaće valute privlači investicije u sektor razmenjivih dobara, čime se povećava izvoz, a i aktuelna fiskalna konsolidacija usmerava preduzeća da izvoze.

Neke Arsićeve kolege se ne slažu da bi obaranjem vrednosti dinara, makar i blagim, trebalo podsticati izvoz.

– Slabljenje dinara bi izazvalo ubrzanje izvoza na kratak rok i njegovo usporavanje na srednji rok – smatra urednik mesečnika „Makroekonomske analize i trendovi” Ekonomskog instituta.

„Fijat Krajsler automobili Srbija” (FCA) je od 2013. naš najveći izvoznik, što je dobro, ali je još bolje da se javljaju novi izvoznici.

Vrednost izvoza 15 najvećih izvoznika u Srbiji u prva dva meseca 2016. iznosila je 576 miliona evra, saopštilo je Ministarstvo finansija. Od te sume FCA je u prva dva meseca izvezao 206,9 miliona evra, u februaru 116,3 miliona. Inače, ova zajednička kompanija naše države (33 odsto kapitala) i italijanskog giganta (67 odsto), koja je u drugoj polovini 2012. počela sa serijskom proizvodnjom „velikog fiće”, rekordne 2013. na strana tržišta prodala je „500-L” za 1,53 milijarde evra, 2014. za 1,36 milijardi, a u 2015. je izvezeno za 1,18 milijardi evra.

S padom vrednosti izvoza, opadala je i proizvodnja u Kragujevcu. Zbog toga Stojan Stamenković upotno ponavlja da bi „Fijat” trebalo da počne sa proizvodnjom i drugog modela. Ali, prema saznanju „Politike”, umesto novog modela, menadžment kompanije priprema redizajniranu verziju „500-L”.

Lista 15 najvećih srpskih izvoznika se retko menja, zato je mnoge iznenadilo što se u ovoj februarskoj na 15. mestu našla „MK grupa”, pretežni izvoznik šećera.

Obično se misli da naši najveći izvoznici ostvaruju i najveći suficit u trgovanju sa svetom. Nažalost – nije tako. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, neto devizni priliv prvih deset u periodu januar – oktobar 2015. iznosio je samo 26,6 miliona evra. Na prvom mestu po visini neto deviznog priliva je izvoz kompjuterskih usluga koji se procenjuje na oko 500 miliona evra, tako da je premašio 14 odsto ukupnog prošlogodišnjeg izvoza zemlje.

– Samo dva proizvoda u Srbiji u 2015. imaju bolji neto izvozni rezultat, od izvoza kompjuterskih usluga – naglasio je Stojan Stamenković, predstavljajući nedavno poslednji broj MAT-a. – Na prvom mestu je kukuruz sa 330,6 miliona evra, od ukupno izvezenih 342,9 miliona. Sledi smrznuto voće sa 318,2 miliona evra neto izvoza, od ukupno izvezenih 340,8 miliona. Na trećem mestu su pneumatici i novi automobili sa manjim neto izvoznim efektom između 180 i 200 miliona evra.

Politika