Prethodni članak
Strategija upravljanja otpadom u Srbiji
Vlada Republike Srbije, 15. aprila 2010. godine, usvojila je Strategiju upravljanja otpadom za period od 2010. do 2019. godine. Ova strategija jedan je od osnovnih dokumenata koji obezbeđuje uslove za racionalno i održivo upravljanje otpadom, a podržana je implementacionim planovima za upravljanje posebnim tokovima otpada.
Strategija upravljanja otpadom:
– određuje osnovnu orjentaciju upravljanja otpadom za period od 2010. do 2019. godine i to u saglasnosti sa politikom Evropske unije iz ove oblasti, kao i strateškim opredeljenjima Republike Srbije.
– usmerava aktivnosti harmonizacije zakonodavstva u procesu približavanja zakonodavstvu Evropske unije.
– identifikuje odgovornosti za otpad i značaj i ulogu vlasničkog usmeravanja kapitala.
– postavlja ciljeve upravljanja otpadom za kratkoročni i dugoročni period.
– utvrđuje mere i aktivnosti za dostizanje postavljenih ciljeva.
Osnovni ciljevi Strategije upravljanja otpadom su:
– racionalno korišćenje sirovina i energije i upotreba alternativnih goriva iz otpada.
– smanjenje opasnosti od nepropisno odloženog otpada za buduće generacije.
– osiguranje stabilnih finansijskih resursa i podsticajnih mehanizama za investiranje i sprovođenje aktivnosti.
– uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema o otpadu.
– povećanje broja stanovnika obuhvaćenih sistemom sakupljanja komunalnog otpada.
– uspostavljanje standarda i kapaciteta za tretman otpada.
– smanjenje, ponovna upotreba i reciklaža otpada.
– razvijanje javne svesti na svim nivoima društva o problematici otpada.
Kratkoročni ciljevi Strategije podrazumevaju usklađivanje zakonodavstva iz ove oblasti sa zakonodavstvom Evropske unije. Pod ovim ciljevima podrazumeva se izgradnja 12 regionalnih centara za upravljanje otpadom do 2014. godine; uspostavljanje posebnih tokova otpada; saniranje postojećih smetlišta; podsticanje korišćenja otpada kao goriva u cementarama; uspostavljanje Sistema upravljanja opasnim otpadom.
Dugoročni ciljevi odnose se na period od 2015. godine do 2019. godine i podrazumevaju izgradnju 12 regionalnih centara za upravljanje otpadom, izgradnju spalionice medicinskog i opasnog otpada, uspostavljanje sistema upravljanja građevinskim otpadom, ponovno iskorišćenje i reciklažu ambalažnog otpada.
Strategija upravljanja otpadom za period 2010.do 2019. godine tesno je povezana sa Nacionalnim programom integracije, Nacionalnom strategijom održivog razvoja, Strategijom razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, Strategijom regionalnog razvoja Republike Srbije za period od 2007. do 2012. godine, Strategijom uvođenja čistije proizvodnje u Republici Srbiji, kao i Odlukom o utvrđivanju Nacionalnog programa zaštite životne sredine.
Kroz ova strateška dokumenta definisani su strateški ciljevi politike zaštite životne sredine, mogućnosti energetskog iskorišćavanja otpada, regionalnih i lokalnih planova upravljanja otpadom, kao i izgradnja infrastrukture za upravljanje otpadom.
Prema klasifikaciji, otpad može biti komunalni (otpad proizveden u domaćinstvu), komercijalni (otpad nastao u privrednim subjektima, organizacijama, institucijama) i industrijski (otpad iz bilo koje industrije) koji se deli na opasan, neopasan i inertan otpad.
Svaki stanovnik Republike Srbije u proseku stvori 0,87 kg otpada tokom svakog dana, odnosno 318 kg otpada godišnje. Od ukupno proizvedenog komunalnog otpada na teritoriji Republike Srbije samo 60 odsto se organizovano sakuplja i to uglavnom u urbanim sredinama, ali ne postoji njegovo organizovano sortiranje i reciklaža.
Opasan otpad razvrstava se u 20 različitih kategorija prema Katalogu otpada, ali za sada ne postoje podaci o njegovom generisanju. Procenjuje se da godišnje nastane oko 100 hiljada tona opasnog otpada, kao i da je istorijsko zagađenje takođe 100 hiljada tona.
Trenutno u Republici Srbiji ne postoji ni jedna lokacija za odlaganje opasnog otpada, kao i ni jedan operater koji poseduje dozvolu za tretman opasnog otpada. Kada je reč o neopasnom industrijskom otpadu, procena je da se godišnje generiše oko 700 hiljada tona ovakvog otpada na teritoriji Republike Srbije. Jedan deo ovakvog otpada se izvozi i to uglavnom otpad od različitih metala. U zavisnosti od potražnje Republika Srbija i uvozi neopasan industrijski otpad. U Republici Srbiji postoji 164 registrovane deponije, ali postoji i veliki broj divljih deponija na koje se odlaže oko 40 odsto ukupno stvorenog otpada.
Na teritoriji Republike Srbije ne postoji infrastruktura za tretman i odlaganje opasnog otpada, ali uprkos tome otpad se skladišti na mestima koja su neodgovarajuća za ovakvu vrstu otpada. Samo 5 odsto opasnog otpada privremeno se skladišti u skladu sa propisima. Medicinski otpad tretira se u 72 zdravstvena centra u Republici Srbiji. Tretiranje se obavlja sterilizacijom i drobljenjem, dok spalionica medicinskog otpada ne postoji.
Kompanije za reciklažu otpada uglavnom se bave reciklažom sekundarnih sirovina, dok se samo jedan mali deo bavi reciklažom životinjskih sirovina. U Republici Srbiji postoji čak 4.481 divlja deponija, dok je organizovanim sakupljanjem komunalnog otpada obuhvaćeno samo oko 60 odsto stanovništva. Ne postoji postrojenje za upravljanje opasnim otpadom, ne postoji spalionica za tretman medicinskog otpada, ali ni građani nemaju dovoljno razvijenu svest o reciklaži otpada.
U narednom period, pre svega, neophodno je smanjiti generisanje otpada, razviti svest građana o značaju reciklaže otpada, ali i izgraditi odgovarajuće infrastrukture i postrojenja za odlaganje i tretman opasnog i medicinskog otpada. Takođe, sve lokalne samouprave imaju obavezu da izrade regionalne i lokalne planove upravljanja otpadom, što će doprineti pregledu stanja iz ove oblasti.
Strategijom o upravljanju otpadom za period od 2010. do 2019. godine predviđeno je i usklađivanje zakonodavstva Republike Srbije iz ove oblasti sa zakonodavstvom Evropske unije, kao i izgradnja regionalnih deponija zajedno sa centrom za separaciju reciklabilnog otpada, postrojenjem za kompostiranje ili anaerobnu digestiju i transfer stanicama.
Efikasno upravljanje otpadom doprinelo bi i ekonomiji Republike Srbije, pre svega naplaćivanjem taksi za zagađivanje životne sredine, naplaćivanjem taksi za odlaganje otpada na deponije, naplaćivanjem eko – naknade za specifične proizvode, ali i iskorišćenjem otpada za proizvodnju električne ili toplotne energije.
Projekat “Poljoprivreda, izvor hrane i zagađenja” sufinansiran je kroz javni konkurs od Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
_________________________________________________________________________
