Šumadijske marame za svetske dame

Dva porodična preduzeća iz čačanskog kraja, studio „Maruška” iz Preljine i „Precizion” iz Viljuše, zajednički su pripremili kamion proizvoda za odabrane radnje u Moskvi. Svaki set sadrži maramu, ešarpu ili kravatu od lana i svile iz prvog, i agendu na ruskom jeziku iz drugog kolektiva, sa koricama od istog tekstila.

– Kad u njega uđemo zajedno, izvozni posao je i bolji i lakši. Proletos smo predstavili naše proizvode u našoj ambasadi u Moskvi, zapali su za oko firmi „Atelje srpsko” iz glavnog grada Ruske Federacije i ovo je, evo, već treća izvozna pošiljka za njih – kaže Maruška Topalović, vlasnica studija u Preljini.

Objašnjava nam da su „Atelje srpsko” osnovali Jevgenij Aregovič i Milena Stanković, koja već dugo živi u RF.

– Rusu se toliko svidelo to što radimo da je već pet puta dolazio u posetu. Sličnu robu može da kupi u Italiji ili Kini, ali ističe da smo mu se mi naročito dopali po nekom drugačijem dizajnu i energiji u poslu.

U studiju se, prilikom naše posete, dovršavao posao oko pripreme 1.200 setova za Moskvu, i prelazilo na drugi zadatak. Naime, u prigodnu, specijalnu ambalažu, zajedno se pakuju marama ili kravata iz „Maruške” i boca vrhunskog srpskog vina iz podruma „Aleksandrović” kod Topole.

– A oni u podrumu svojim bocama dodaju naše marame i tako upakovano prodaju za svoj račun, ali po istoj ceni kao i mi – objašnjava Maruška.

Ona je 1995. godine sama ušla u ovaj posao, oslikavajući marame u svojoj kući, po narodnim šarama i osluškujući maštu. S godinama, opremljen je studio u delu porodičnog domaćinstva, pored druma Gornji Milanovac – Čačak, pa danas ima 14 zaposlenih i više ne postoji deo sveta gde se ne vijore marame ili ešarpe „maruške”.

– Izvozili smo svuda, od Amerike od Japana, Evropa se podrazumeva. Prošle godine proizveli smo 26.000 marama, ešarpi i kravata ali se i dalje, skoro svakodnevno, borimo za nove ugovore.

Da nije te neizvesnosti, mogla bih da uposlim još deset radnika.

Pored dva opisana posla, studio je pripremao i kolekciju za svoje predstavljanje u beogradskom hotelu „Kraun plaza”, zakazanom za kraj ove sedmice.

– Na taj događaj pozvali smo i gospođu Nataliju Aleksandrovnu Čepurin, suprugu ruskog ambasadora u Beogradu, i zamolili da nam pomogne oko uspostavljanja novih poslovnih veza. Ona je već bila kod nas, u studiju.

Krajem prošlog septembra, u Preljinu su doputovale supruge 14 ambasadora akreditovanih u Beogradu. Nisu krile oduševljenje, gledajući na izvoru kako nastaju modni biseri: svaka marama oslikava se unikatno, rukom, tako što se najfinija italijanska svila zateže na ram, i nanose visokokvalitetne boje iz Nemačke, čiji sastojci omogućavaju međusobno mešanje.

– Da imamo dovoljno prostora, dovela bih te iste gospođe da same na svili nacrtaju šta požele, i tako ponesu prvorazrednu uspomenu iz Srbije. A i ovako su bile opčinjene time što vide, pa je supruga američkog ambasadora Kirbija rekla da je fascinirana našim proizvodima. Istog trenutka, zbog takve pohvale na račun radionice iz jednog šumadijskog sela, preplavila su me osećanja, pa sam okrenula glavu da mi ne vide suzu – priča nam Maruška.

Rukorade iz ove kuće već u svojoj garderobi imaju Ketrin Denev, Vladimir Putin, balerina Svetlana Zaharova, Hilari Klinton i Ketrin Ešton, a nedavno je kravatu „maruška” dobio i francuski premijer Manuel Vals, prilikom posete Beogradu.

Onomad, na Đurđic, najnovije modne detalje iz „Maruške” dobili su ambasador Japana u Beogradu Masafumi Kuroki i ambasador Mjanmara, Zo Tun, i njihove supruge. Oni su tog dana, kod Topalovića u Preljini, dočekani kao kućni prijatelji i prvi put u veku bili gosti na krsnoj slavi jedne pravoslavne porodice.