Svaki peti građanin u teškoj finansijskoj situaciji

Dok se 40 odsto građana Srbije izjasnilo da im u situaciji krize izazvane pandemijom koronavirusa nije potrebna nikakva pomoć, više od polovine, čak 55 odsto ispitanika, izrazilo je potrebu za finansijskom pomoći, pokazalo je istraživanje koje je krajem aprila sprovela internacionalna agencija za istraživanje tržišta i javnog mnjenja MASMI.

Polovina radno sposobnog stanovništva starijeg od 16 godina, izuzev učenika i penzionera koji ne rade, bilo na neki način pogođeno širenjem korona virusa.

Dok je 29 odsto posao obavljalo od kuće, 12 procenata je bilo na plaćenom a šest odsto na neplaćenom odsustvu, dok je četiri procenta ispitanih građana izgubilo posao. Tek 29 odsto građana je posao i dalje obavljalo pod istim ili sličnim uslovima.

Kada je u pitanju finansijska pomoć, svakom petom građaninu bi dok se situacija ne normalizuje značilo da se na bankomatima drugih banaka ne naplaćuje provizija, a 17 odsto građana je izrazilo potrebu odlaganja otplate kredita.

Koliko su građani Srbije finansijski osetljivi u ovom periodu, vidi se po tome što se generalno ne bi odrekli dela svoje plate kako firma ne bi prestala sa radom.

Samo 1 od 10 je naveo da bi iz ovog razloga pristao na smanjenje plate, a slično je i sa odricanjem od plate zarad čuvanja posla manje kvalifikovanih radnika u firmi.

Iako je 47 odsto ispitanika izjavilo da nije bilo u mogućnosti da pruži neku vrstu pomoći svojim sugrađanima tokom pandemije koronom, svaki treći je spreman da volonterski pomogne osobama koje nisu u mogućnosti da odu u kupovinu, a svaki peti bi povremeno izdvajao novac kojim bi kupovao proizvode komšijama u penziji.

Dok je za 52 odsto građana situacija uzrokovana epidemijom korona virusa i vanrednim stanjem bila komplikovana ali podnošljiva, svaki četvrti građanin ocenio je da se situacija nije previše zakomplikovala i da će se život uskoro vratiti u normalu.

Ipak, svaki peti građanin doživljavao je situaciju kao veoma tešku.

Tako je situacija pandemije bila okidač za zabrinutost, ali ne i paniku kod 53 odsto građana, pri čemu se najveći broj njih, oko 38 procenata, plašio za svoje i zdravlje i dobrobit svoje porodice.

Za 16 odsto njih, međutim, uobičajeni način života više ne postoji, pa je 13 odsto građana izjavilo da pati od pojačane nervoze, čak sedam odsto da ima napade panike, a isti broj da nema nade u bolje sutra.

I dok 40 odsto građana pretpostavlja da posle ovoga svet neće biti isti, da u situaciji pandemije ipak ne postoje samo negativne, već i pozitivne stvari i da će se čovečanstvo brzo izboriti sa pandemijom smatra blizu 30 odsto građana, a optimističan stav da će svet iz ovoga izaći jači deli svaki peti građanin.

U istraživanju je učestvovalo nešto manje od 900 ispitanika.

Informacije najviše sa TV-a

Za informacije o pandemiji korone generalno, kao i o situaciji u zemlji i lokalnoj sredini, građani Srbije su se u najvećoj meri okretali televiziji. Gotovo polovina (46 odsto) svih informacija stizalo je upravo preko malih ekrana. I dok je u Beogradu TV predstavljao jednu trećinu korišćenih izvora informisanja, Centralna Srbija i Vojvodina su prednjačile sa 50 odsto informacija koje su stizale sa ovog medija. Građani stariji od 65 godina navodili su da čak tri četvrtine svih informacija o kovidu 19 do njih stiže preko malih ekrana. Sledio je internet sledio sa ukupno oko 40 odsto svih informacija o pandemiji. Glavni onlajn izvori, sajtovi novina i medijskih kuća, društvene mreže i pretraživači poput Google-a imali su sličan udeo od po oko 10 odsto svih informacija. Sajtovi zvaničnih državnih organa, ali i naučni sajtovi su praćeni znatno manje, po dva ili tri procenta svih informacija.