Sve domaćice imaće pravo na zdravstveno osiguranje

Pravilnik je stupio na snagu 16. marta i predstavlja jedan od prvih takvih nacionalnih dokumenata u svetu.

Tim pravilnikom, Ministarstvo je preciziralo da se, u skladu sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, neplaćeni kućni rad odnosi na poslove za čije obavljanje se ne ostvaruje novčana naknada, a koji se odnose na vođenje domaćinstva, staranje i brigu o deci, o starijim i bolesnim članovima porodice, poslove na poljoprivrednom imanju i druge slične neplaćene poslove.

Težak i neizvestan rad na selu pa potom odlazak na pijac kako bi se proizvedeno i prodalo. Tako uglavnom izgleda život većine čačanskih prodavaca i prodavačica na zelenoj pijaci, 365 dana u godini, svaki dan. Zbog toga oni podržavaju ovaj predlog jer većina prodavaca na pijaci su žene koje pored obaveza na njivi i za tezgom ne zapostavljaju ni domaćinstvo.

Stoja Pavić iz sela Banjica na pijaci je svaki dan od 5:30, leti, zimi, po kiši, snegu i na plus 40. Prodaje sve što njeno domaćinstvo proizvede a poljoprivredom se bavi od malih nogu. Pored toga uspešno je podigla i podgajila dvoje dece.

„Imamo preko 4 hektara zemlje, od čega je 20 ari pod voćem, kao i tri plastenika. Ovde sam skoro svaki dan. U 5 sati polazim od kuće, ovde sam u 5:30 i budem do 16 časova. Kada dođem kući, posle ručka, moram da nastavim da radim. Idemo u plastenik, nešto se okopava, sad je i trava stigla pre nego što treba da se kosi, orezuje se voće, prska se…Uveče kad s esmrači spremim za ujutru doručak, ručak. Pre 23 sata se ne legne nikad ranije. Ima se posla uvek. Naravno, mora da se vodi briga o domaćinstvu. Nešto ne stignemo, zaostane. Eto, juče nisam došla na pijac da bih se tome posvetila, nisam znala gde ću pre. Podigla sam i dve ćerke, obe sam udala, žive na selu, imamo unuke“, kaže Stoja koja ima 71.godinu.

Ona nije uplaćivala novcac za penziju, dok je zdravstveno osiguranje ostvarila preko supruga.

„Nisam uplaćivala poljoprivrednu penziju niti sam radila, a kada ne budem više mogla da radim videću šta ću. Tada neću moći da radim zemlju, a videću šta ću raditi. Bilo bi lepo da nam država pomogne na neki način, da imamo bilo koliko. Da imamo i 10.000 dinara bilo bi zauvar da imam bilo koliko. Sad videćemo šta će odlučiti i da li će sprovesti ovu odluku, značilo bi mnogo narodu na selu, ima staračkih domaćinstava mnogo“, navodi Stoja Pavić.

Polaznu osnovu za obračun neplaćenog kućnog rada predstavljaće Istraživanje o korišćenju vremena Republičkog zavoda za statistiku, po metodologiji Evrostata.

Kako je precizirano u Pravilniku, u obračun vrednosti neplaćenog kućnog rada, ulazi minimalna cena rada u Srbiji, u neto iznosu, na godišnjem nivou, pri čemu podatke o korišćenju vremena prikuplja Republički zavod za statistiku, dok minimalnu cenu rada određuje Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Utvrđene su i metodološke osnove za utvrđivanje učešća vrednosti neplaćenog kućnog rada u bruto domaćem proizvodu.

Za sve građane Srbije važno je istaći da Pravilnik potvrđuje pravo u skladu sa zakonom koji uređuje oblast rodne ravnopravnosti, da osoba koja nije zdravstveno osigurana, po bilo kom drugom osnovu, stiče pravo na zdravstveno osiguranje po osnovu neplaćenog rada u kući, što praktično znači da će tu materiju bliže urediti Ministarstvo zdravlja.

Medjutim, do potpune primene pravilnika i odluke trebaće još dugo vremena. Kako se navodi u saopštenju Ministarstva za ljudska i manjinska prava, Pravilnik o metodologiji za obračun neplaćenog kućnog rada je početak procesa koji treba da se nastavi u Srbiji donošenjem i drugih akata nadležnih organa, kako bi ovo pitanje u potpunosti bilo normativno zaokruženo i kao takvo, uključeno u dobru praksu.