Sve smo zaduženiji
Srbi sve zaduženiji, a spas se najčešće traži u kreditima za refinansiranje! Na kraju avgusta dug po glavi stanovnika iznosio je 940 evra (115.838 dinara), dok je krajem 2006. godine dug bio svega 401 evro (31.639 dinara), čemu svedoče podaci Kreditnog biroa Udruženja banaka.
Pritom, ukupnim dugom je obuhvaćena kreditna zaduženost, minusi po tekućem raćunu, kreditnim karticama i lizing-ugovorima. Građani se najčešće skloni da spas za novčane probleme potraže kod banaka, pri čemu pribegavaju različitim kreditima, pa je kreditna zaduženost bila i ostala najveća – u 2006. je iznosila 334 evra, a ove godine je čak 867 evra. Građani Srbije se sve više opredeljuju za gotovinske i stambene kredite, a pad kamatnih stopa i cene nekretnina je najverovatniji razlog porasta broja ove vrste kredita. Ne zaboravimo da se 2006. godine kada je otpočela kreditna ekspanzija za evro plaćalo 79, a sada se plaća 123 dinara. U ovoj godini u odnosu na 2006. minusi su se po stanovniku povećali sa 20 na 30 evra, a dugovi po osnovu kreditnih kartica sa 33 na 38 evra.
Za razliku od stanovnika, stanje kreditne zaduženosti u privredi stagnira. Privreda i preduzetnici su ove godine krajnje rezervisani kada je reč o uzimanja kredita.
Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da je kod nas zaduženost u odnosu na međunarodno okruženje još uvek niska, ali kada se uzmu u obzir naši mali dohotci i visoka stopa nezaposlenosti situacija postaje drugačija.
– Banke imaju dobro iskustvo sa stanovništvom, jer su stanovnici dobri dužnici – za njih je lakše naći sigura način otplate, dok u privredi drugačije stoje stvari jer su rizici znatno veći pa su i banke oprezne – kaže on i dodaje da dužnici najčešće traže spas u refinansiranju kredita.
– To je za građane dobro u onoj meri u kojoj se može izvršiti uz povoljnije uslove, dok se banke na takav potez odlučuju isključivo jer ne žele da izgube klijente – rekao je Madžar.
Alo