Sve više zaostajemo za zemljama centralne i istočne Evrope

On je, komentarišući „Novi globalni kontekst: Izazovi neizvesne budućnosti“, što je glavna tema tog skupa, naveo da je privredni rast Srbije ispod njenog potencijala.

Zemlje CIE, kako je ocenio, daleko brže usvajaju nova znanja i tehnologije od Srbije, što im obezbeđuje dvostruko brži rast.

U tim zemljama, po njegovim rečima, raste učešće najproduktivnijih delatnosti u privredi, poput prerađivačke industrije i IT usluga, a u Srbiji najbrže rastuće kompanije u periodu 2020-2022. bave se tradicionalnim granama privrede, trgovinom, građevinarstvom, rudarstvom i sličnim granama, koje čine više od 75 odsto privrede.

U Srbiji, kako je naveo, IT sektor raste slično kao u državama CIE. „Udeo IT industrije u privredi svih zemalja CIE povećao se četiri-pet puta u poslednjih 20-ak godina, a ni Srbija nije izuzetak, trenutno IT sektor stvara prosečno tri-četiri odsto ukupne dodate vrednosti u tim privredama. Problem je što u Srbiji taj sektor uglavnom radi za izvoz i inostrana tržišta, a ne za domaću privredu“, naveo je Petrović.

Dodao je da je u Srbiju visok priliv stranih direktnih investicija (SDI), ali da nisu usmerene u napredne sektore.

„SDI već nekoliko godina u Srbiji čine oko sedam odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) od čega trećina, što je solidan nivo, ide u prerađivačku industriju, koja čini 16 odsto privrede Srbije. Ako se, međutim, posmatraju investicije u okviru prerađivačke industrije, samo 30 odsto završava u naprednim granama“, naveo je Petrović.

U zemljama Višegradske grupe i Sloveniji u napredne grane usmereno je, kako je rekao, više od 50 odsto SDI.

U Srbiji su, prema njegovim rečima, SDI doprinele otvaranju novih radnih mesta, ali uglavnom za manje kvalifikovanu radnu snagu zbog čega je smanjena nezaposlenost, ali one nisu bile kanal za ubrzan rast produktivnosti, kao u zemljama CIE.

Domaće privatne investicije su, kako je rekao, suviše niske da promene model rasta u Srbiji. Ukupne investicije u Srbiji jesu, kako je naveo, snažno porasle u prethodnim godinama, 2014. bile su najniže u CIE (15,9 odsto BDP), ali su u 2022. dostigle 24,2 odsto BDP, što je nešto iznad proseka CIE, ali nisu izbalansirane.

„Javne investicije su u Srbiji porasle sa 2,3 odsto BDP u 2014. na 7,4 odsto BDP u 2022. godini. SDI su skočile sa 3,5 odsto BDP na 7,2 odsto BDP, ali ne idu u napredne sektore. Domaće privatne investicije su ostale veoma niske, znatno niže nego u zemljama CIE“, istakao je Petrović.

Dodao je da su poseban problem mala i srednja preduzeća koja bi trebalo da budu najfleksibilniji i najinovativniji deo privrede, ali investicije usporava loš investicioni ambijent, nedovoljna vladavina prava i velika korupcija, a kvalitet institucija pogoršava se od 2014. godine.

Komentarišući dilemu da li će Srbija upasti u „zamku srednjeg nivoa razvijenosti“ Petrović je istakao da se privredni rast u Srbiji oslanja na jeftinu i dostupnu radnu snagu u tradicionalnim privrednim granama, a da je rast BDP ispod potencijala i da se zemlja slabo približava (konvergira) razvijenoj Evropi.

Dodatni problem, kako je naveo, je to što se taj model rasta lako iscrpljuje.

„Nezaposlenost je u Srbiji već znatno smanjena, na oko devet odsto, a u pojedinim granama postoji manjak radnika i ta tendencija se pojačava zbog loših demografskih trendova i emigracije stanovništva. Plate su relativno brzo rasle u prethodnih nekoliko godina, brže od produktivnosti, pa zemlji preti zamka srednjeg nivoa razvijenosti i nema nikakvih naznaka da se menja model rasta“, ocenio je Petrović.

Za razliku od Srbije, kako je naveo, zemlje CIE izgleda da su izbegle tu zamku, jer napredni sektori postepenno preuzimaju primat i skoro su sve, osim Bugarske, već prešle u grupu zemalja sa visokim dohotkom.

Dodatni izazov je, prema njegovim rečima, što se uz proces približavanja Srbije zemljama CIE odvija i energetska tranzicija, o čemu CIE i druge razvijene zemlje nisu morale da brinu.

Brži rast, kako je naveo Petrović, zahteva više električne energije, a dve trećine domaće proizvodnje „zarobljeno“ je u uglju.

Proizvodnja Elektroprivrede Srbije (EPS), kako je dodao, godinama opada „sa poznatom tehnologijom, a sada mora da se preokrene trend i prelazi na nove“.

„Decenije nedovoljnog ulaganja u proizvodne kapacitete i rudnike uglja dovele su EPS do kolapsa, krajem 2021. i u narednih deset godina potrebne su investicije, od oko 10 milijardi evra i to velikom delom u tehnologije za proizvodnju električne energije iz vetra i sunca, za koje ta kompanija nema stručnost“, naveo je Petrović.

Dodao je da nereformisana i neefikasna energetska preduzeća, EPS i Elektrodistribucija, mogu biti neočekivana kočnica za brže približavanje zemljama CIE.

Zamku srednje razvijenosti, moguće je izbeći, prema njegovim rečima, podizanjem domaćeg privatnog sektora, naročito malih i srednjih preduzeća.

Preduslov za to je, po oceni Petrovića unapređenje institucija: smanjenje korupcije, poboljšanje vladavine prava, zaštita intelektualne svojine, kao i promena strukture SDI, od tradicionalnih ka naprednim oblastima.

Prema njegovim rečima podsticaji u Srbiji treba da se usmere u delatnosti sa visokom dodatom vrednošću, umesto da fokus bude na broju radnih mesta. Petrović je naveo da je globalna prednost Srbije blizina granica EU, a da bi se to iskoristilo Srbija mora da bude kredibilan partner i uvodi njihove standarde.

„Mnogo više pažnje potrebno je posvetiti ljudskim resursima i reformama, a neophodno je povećati i ulaganja u obrazovanje, zdravstvo i zaštitu životne sredine“, zaključio je Petrović.

Dušan Vujović, član Saveza ekonomsita Srbije i bivši ministar finansija konkretizovao je problem domaćih privatnih investicija.

„Zašto su domaće privatne investicije male, zašto banke ulažu gro para u državne obveznice, a ne finansiraju investicije kompanija?

Ne možete da dobijete kredit, ne možete da dobijete građevinsku dozvolu.

SDI su visoke zato što se na njih korupcija ne odnosi. Mi deremo naše, a strance pustimo.

I treba ih pustiti, ali zašto naš preduzentik ne može da dobije kredit i da radi nešto?

Ne može svaki opštinski činovnik da odlučuje o tome ko će da investira. On će za 1.000 evra zaustaviti projekat od milion evra. U takvom sistemu se podiže nivo odlučivanja, pa predsednik maltene odlučuje da li će biti hleba u prodavnici. To je sistem koji je srušio SSSR“, poručio je Vujović.

On se osvrnuo i na te visoke javne investicije.

„U Americi privatnici prave privatne stadione gde dolaze ljudi i troše milijarde i onda plaćaju sportiste milione. To nema nikakve veze sa strategijom privrednog rasta. Šta nam znači ulaganje dodatnih pet milijardi evra u nešto što će doneti korist za 20 godina.

Pitanje je upravljanja , i to ne na papiru, nego u pravom životu“, ocenio je Vujović dodajući da udeo investicija od 22,6 odsto BDP-a investicija „ne znači ništa ako ćemo tako da ih trošimo“.