Svetlo na kraju tunela

Brojni su naslovi i tekstovi objavljeni o poseti ministara Sertića, Vulina i Udovičića Microsoftu i dogovoru „da se u naredne dve nedelje napravi jasan plan strategije razvoja IT sektora“. Neupućenom čitaocu će se učiniti da je Vlada Srbije donela odluku da se konačno na kvalitetan način pozabavi industrijom za koju se već neko vreme priča da može da nas izvuče iz krize. Istina je, na žalost, sasvim drugačija. Objavljeni tekstovi su nemušti i vrve nelogičnim poveznicama i nejasnim formulacijama. Oni upućeni su odmah (već po automatizmu) krenuli da provere da li je vest potekla sa njuz.net portala.

Istina je da su se predstavnici Vlade Srbije po ko zna koji put dotakli IT-ja, a da nemaju razumevanje o funkcionisanju, problemima i potencijalima informatičke industrije. Zli jezici bi mogli reći da su se „dohvatili“ IT-ja u pauzi gašenja drugih požara. Mi želimo da verujemo da su im namere iskrene i poštene, ali da vidimo šta su izveštači zabeležili.

Navodno su rezultati razgovora u Microsoft-u „ dogovor da za dve nedelje imamo jasan plan strategije razvoja IT sektora“, zatim „dogovor o konkretnim načinima da neke stvari prevaziđemo i da privredna situacija bude bolja“, ali i „kako da se zaposle mladi koji mogu mnogo da daju doprinosu razvoju zemlje“.  Pritom, cela inicijativa je rezultat nekakvog ad hoc projekta za koji se ne navodi naziv niti se nudi njegov sadržaj, ali se na sajtu ministarstva za rad kaže da mu je „cilj povećanje mogućnosti za zapošljavanje mladih i stvaranje uslova za ostanak i rad u našoj zemlji“.

E sad, najmanje što možemo reći o Microsoft-u jeste da je to sjajna i poštovanja vredna priča o uspehu. Tri ministra, međutim, kao da ne razumeju da pogled na problem iz samo jednog ugla neće doprineti njegovom rešavanju, naprotiv.

Ne pomaže ni to što nam je politički ciklus nalik na zaplet iz onog filma u kome se glavni junak svako jutro budi u jednom te istom danu. Nikako da zapamtim da li smo za sedam godina imali pet vlada ili za pet godina sedam vlada – ali sasvim je svejedno. Svi su se izmenjali na vlasti, a mi već petu godinu za redom pokušavamo da nađemo sagovornike! Ono što je uvek isto je da se svakog puta kreće od nule.

Pre par godina je uložen ogroman trud u pisanje Strategije za podršku IKT sektoru u Srbiji, koju je tadašnja vlada i usvojila. Vojvođanski IKT klaster je, uz pomoć i u saradnji sa mnogobrojnim zainteresovanim organizacijama i pojedincima, isporučio tadašnjem ministru finansija i privrede dokument sa preporukama na osnovu kojeg je formulisana pomenuta strategija. Ne znajući za sve to, a želeći da se pozabave IT-jem, ova tri ministra su rešili da zatraže pomoć – što je sasvim u redu, normalno je da se traži savet i uključivanje stručnjaka.

Ono što nije u redu, to je da se ignorišu raniji napori i prave novi dogovori samo sa jednom kompanijom – pa bilo koja da je, strana ili domaća. Za iole pozitivan rezultat je neophodno mobilisati ne samo predstavnike IT kompanija, već i obrazovnih institucija, organizacija civilnog društva, strukovnih udruženja, klastera i drugih, sve vodeći računa o tome da se uključe i zainteresovane strane ne samo iz informacionih tehnologija nego i iz drugih sektora.

Apelujemo na ministre da se uzmu u pamet. Ne možemo sebi priuštiti da država stalno iznova pokušava iste stvari, očekujući drugačiji rezultat. Projekti koji ciljaju (kako je navedeno) da reše problem nezaposlenosti mladih i obezbede njihov ostanak u zemlji, donesu prosperitet na bazi znanja i inovativnosti, zasnuju BDP naše zemlje na IT kompanijama, urede regulativu, reše probleme IT sektora i učine ga jednim od nosilaca razvoja – ne mogu da budu ad hoc rešenja ili sastavljeni za dve nedelje, moraju da budu transparentni i da pokažu nivo ozbiljnosti u skladu sa ovakvim izazovima.

Neće proći dugo, a poslednja zrnca peska će iscureti na časovniku koji odbrojava vreme koje nam je na raspolaganju da na pravi način iskoristimo informacione tehnologije za napredak naše privrede i društva u celini.

Informacione tehnologije jesu svetlo na kraju našeg tunela i nemamo vremena za bacanje!