Svima koji se greju na TA peć ili klimu računi će ove zime biti veći, a evo i za koliko

Apeli nadležnih da se uštedom struje mogu smanjiti računi pokazali su se opravdanim, jer je svakog meseca u proteklih godinu dana više od milion domaćinstava u Srbiji smanjilo potrošnju električne energije u odnosu na isti mesec prethodne godine, potvrdila je i ministarka energetike Dubravka Đedović.

Kako da smanje račune oni koji će se predstojeće grejne sezone grejati isključivo na struju, uključujući termoakumulacione peći (TA) noću uz dogrevanje danju. Ili oni koji će paliti kotlove ili domaćinstva koja smatraju da će im klima zagrejati stan ili kuću.

Ako se grejete na struju račun će biti veći za oko 1.500 dinara

Računica pokazuje da bi ukoliko struja poskupi još jednom do kraja godine za oko osam odsto, kako se najavljuje, da će račun za utrošenu električnu energiju onih koji budu palili TA peći biti veći u proseku za 1.500 dinara.

Ako se grejete na klimu račun će biti veći oko 940 dinara

U slučaju grejanja na klimu, a uz pretpostavljeno poskupljenje od osam procenata, taj račun bi bio veći za oko 936 dinara. Malo ili mnogo, zavisi od budžeta svakog od nas, ali ako se zima oduži kao ove godine pa potraje do kraja maja, umesto šest, grejaćemo se osam meseci.

Prema rečima mr Željka Markovića, stručnjaka za energetiku, inače bivšeg direktora u „Elektroprivredi Srbije”, na osnovu podataka Agencija za energetiku Srbije (AERS), koji se koriste za proračun troškova energije za grejanje stambenog prostora, za prosečno izolovan stan od 60 kvadrata na temperaturi od 20 stepeni Celzijusa u toku 16 sati u celom stanu, 180 dana u godini, potrebna je energija od 9.000 kilovat-sati.

– To znači da bi mesečna potrošnja zbog zagrevanja, u slučaju grejanja TA pećima bila 1.500 kilovat-sati mesečno. I to u slučaju dogrevanja u toku dva sata dnevno, ova potrošnja bi bila raspoređena tako što bi u višoj skupljoj tarifi bilo utrošeno 300 kilovata, dok bi u nižoj noćnoj bilo potrošeno ostalih 1.200. Ukoliko imamo u vidu i ostalu potrošnju struje (koju ima svako domaćinstvo) u prosečnoj vrednosti od 400 kilovata mesečno, pri čemu se u višoj skupljoj tarifi troši 70 odsto, a tokom noći 30 procenata, odnosno 280 kilovata u višoj i 120 u nižoj, tada bi ukupna mesečna potrošnja tog domaćinstva bila 580 kilovata u višoj i i 1.320 u nižoj – objašnjava Marković.

Mesečni račun, ističe, za električnu energiju za ovakvu potrošnju po sadašnjim cenama za domaćinstva, sa uračunatim svim taksama i porezima (bez takse na medijski javni servis od 299 dinara), iznosio bi 19.048,90 dinara (pretpostavljeno je da domaćinstvo ima trofazni priključak).

– Dakle, ukoliko bi došlo do poskupljenja od osam procenata u budućem periodu (kako se najavljuje) i taj račun bi bio za toliko viši, i iznosio bi 20.572,81, što znači u pretpostavljenom slučaju da bi zimski mesečni račun za struju bio za oko 1.500 dinara veći – kaže Marković.

U slučaju grejanja sa klima uređajem, pod pretpostavkom da se koristi invertorska klima koja ima prosečan COP oko 3 (parametar koji nam ukazuje na odnos proizvedene toplotne energije i utrošene električne energije), za zagrevanje bi se mesečno trošilo 500 kilovat-sati, i to 350 u višoj i 150 u nižoj.

– Uz istu prosečnu potrošnju, kao u prethodnom slučaju, ukupna mesečna potrošnja bi bila 630 kilovata u višoj i 270 u jeftinoj tarifi. U ovom slučaju, mesečni račun za električnu energiju po sadašnjim cenama, sa uračunatim svim taksama i porezima, sem takse za medijski javni servis, bio bi 11.701,46 dinara. Posle poskupljenja od osam odsto, taj račun bi iznosio 12.637,58, odnosno i bio bi veći za nekih 936 dinara.

Najmanji računi za struju kod kupaca-proizvođača

Računi za struju kupaca-proizvođača, kažu u Ministarstvu energetike, biće manji nego kod onih koji nisu proizvođači, jer deo energije koju troše sami proizvode i ne kupuju je od snabdevača. Solarni paneli proizvede električnu energiju preko cele godine, s tim što će tokom zime proizvodnja iz sunca biti manja zbog manjeg broja sunčanih dana.

Svi proizvodni kapaciteti EPS-a, kako kažu u resornom ministarstvu, biće spremni za predstojeću grejnu sezonu. Deponije uglja će do tada biti pune i sadržaj akumulacije iznad plana, a glavni remonti u proizvodnim kapacitetima biće završeni pre početka grejne sezone.

Koliko košta ogrev u Srbiji trenutno

U ovom času za one koji kupuju drvo za grejanje kubik je u zavisnosti od vrste od 6.000 do 10.000 dinara, dok je cena peleta od 32.000 do 37.000. Istovremeno se tona uglja kreće od 15.000 do 30.000 dinara.

Veće cene grejanja mogu da očekuju oni koji se greju preko toplana u prestonici, ali i u ostatku Srbije, jer je većina podnela zahtev za poskupljenjem. Cena gasa bi, takođe, do kraja godine trebalo da bude veća za oko 10 odsto.

U izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda MMF, koji je 5. jula objavljen nakon prve revizije aktuelnog stendbaj aranžmana, koji je sklopljen 1. decembra prošle godine i važi 24 meseca, stoji da se očekuje i još jedno poskupljenje od maja 2024. pored najavljenog do kraja ove godine.

(Politika)