Trikovi kojima inspektori love radnike na crno
Zapošljavanje na crno, neredovni lekarski pregledi, rad na nebezbednim mašinama, te isplaćivanje zarade manje od zakonskog minimuma – najčešći su uslovi koje poslodavci nameću radnicima.
Loše vlasnike najčešće prijavljuju radnici, ali i konkurencija koja radi legalno. Inspektori rada u sezoni idu i nasumično, na njive, gradilišta… Tada najčešće nailaze na rad na crno, zastarelu i neproverenu opremu za rad…
U 2014. inspektori su izvršili 36.197 kontrola, a godinu dana ranije oko 30.000. Inspektor rada Ilija Jović kaže da su nepravilnosti u proseku pronađene kod svakog trećeg poslodavca.
– Gazdama se isplati dovitljivost. Kazne su i do dva miliona dinara. Neprijavljene radnike stavljaju da rade drugu smenu, a polazeći od toga da inspekcija obično dolazi prepodne. Radnici koje uhvatimo da rade na crno najčešće su pripremljeni. Često govore kako su počeli da rade pre tri dana i da baš “danas” očekuju ugovor o radu. Pojedinci su nam pričali i kako papirološki dobiju zakonski minimalnu zaradu, ali da im onda gazda traži da vrate pet ili sedam hiljada – priča Jović, koji ovaj posao obavlja 18 godina.
Inspektore više interesuju radnici od vlasnika.
– Čim dođemo kod poslodavca tražimo radnike i pitamo da li imaju ugovor o radu, zdravstveno osiguranje… Interesuje nas i da li im je gazda dao ugovor, imaju li tačno definisane obaveze, koriste li vreme za odmor… Važno je i kolika im je zarada i da li vlasnik poštuje minimalac – kaže inspektor Biljana Dražević.
S proleća imaju više posla. Tad počinje sezona u poljoprivredi i građevinarstvu, pa inspektori često na imanja ulaze i sa više strana.
– Dešavalo se da nas vide i da se razbeže. U zgradama u završnoj fazi često se i zaključavaju. Dovijamo se i mi – ne javljamo se vlasniku, ulazimo na “zadnja” vrata, dolazimo dan za danom – zaključio je Jović.
U Ministarstvu rada kažu da je Inspektorat sada napravio novu organizaciju rada tako što su uvedeni kontinuirani, pojačani inspekcijski nadzori u kojima učestvuje veći broj inspektora rada po principu „rotacije“, ciljani vanredni inspekcijski nadzori u pojedinim delatnostima, dvosmenski rad… Cilj Inspektorata je da primora vlasnika da prijavi radnika, tek onda se ide na prekršajnu prijavu, kažu u Ministarstvu za rad.
Kako poslodavci krše prava radnika
– ne prijavljuju radnike
– isplaćuju zaradu manju od zakonskog minimalca (22.264 dinara)
– poslodavac ne šalje radnike na obavezne lekarske preglede
– ne kontrolišu opremu za rad (dizalice, građevinske mašine…)
– u ugovoru o radu ne definišu poslove koje radnik treba da obavlja