Tumačenjem zakona hteli da otmu građanima bar 100 miliona €
Pred sudom se trenutno nalazi oko 200.000 predmeta koji se odnose na neosnovane troškove obrade kredita. Da je, kojim slučajem, autentično tumačenje zakona „preživelo“ skupštinu Srbije, građani Srbije izgubili bi u sporovima potencijalno makar 100 miliona evra.
Tako za portal Nova.rs procenjuje advokat Bojan Čedić.
Čedić dodaje da se autentično tumačenje zakona koje je planirano do iznenadne intervencije predsednika, ne bi odnosilo samo na tekuće postupke, već bi bili tuženi i oni građani koji su već naplatili troškove od banaka.
„Autentično tumačenje se odnosi na period od donošenja zakona, što će reći da bi Narodna skupština donela autentično tumačenje unazad od 1976. Svi oni koji su već naplatili troškove bili bi tuženi. Čak i ono što je naplaćeno bilo bi predmet sudskih sporova“, kaže on.
Upitan da li odluka poslanika može da bude iznad stava Vrhovnog kasacionog suda, on kaže da u praksi može, jer je parlament jedini organ nadležan za autentično tumačenje zakona.
„Morate u praksi da imate nesporazum oko mogućih tumačenja zakona, da bi se Narodna skupština pozvala da izvrši autentično tumačenje. Sada su oni malo okrenuli igru pa su poslanici sami po sebi, bez da su od ikoga pozvani, krenuli u to da tumače taj zakon“, ističe Čedić.
Podsećamo, poslanici SNS-a pokušali su da ispod radara javnosti u Skupštini usvoje „autentična tumačenja“ tri zakona po kojima bi naplata troškova obrade kredita ponovo bila legalna. To praktično znači da bi palo u vodu oko 200.000 predmeta, u kojima su zaduženi građani tužili banke, ali bi, prema tvrdnjama advokata, bile preispitane i postojeće presude koje su do sada donete u korist građana.
Nakon bure koja se tim povodom digla u javnosti, prvo je, kao po pravilu, reagovao Aleksandar Vučić, tražeći od svojih poslanika da od toga odustanu, da bi ubrzo bila otkazana sednica na kojoj je o tome trebalo da se raspravlja.
Izgleda da su advokati država u državi. Čim njima nešto nije po volji, odmah stupaju u štrajk, kao što je bilo i sa uvođenjem fiskalnih kasa. Naravno da im odgovara da se i dalje vode ovi postupci jer uzimaju dobru lovu na njima. Imaju oglase na svakoj banderi, zovu ljude telefonom, daju procenat posrednicima koji im dovedu klijente, to je sve po zakonu o oglašavanju advokatskih usluga i zakonu o zaštiti podataka ličnosti, je l’ tako?
Banke nisu idealne i verovatno ima propusta, ali bankarski sektor je izuzetno detaljno regulisan i kontrolisan. Postavlja se pitanje zašto NBS, koja je državna institucija zadužena za monetarnu politiku i kontrolu bankarskog sektora, nije do sada upozorila banke na to da nešto ne rade pravilno kod naplate obrade kredita, već i dalje zastupa stanovište da je naplata obrade u skladu sa zakonom.
Pošto sud ima jedno mišljenje, a NBS kao državna institucija drugo, predlažem da banke tuže NBS i državu, za neadekvatnu kontrolu bankarskog sektora, kao i da stupe u generalni štrajk, jer je to izgleda jedini način da se prekine ovaj populistički začarani krug.
Da, lepo je uzeti neke pare od banke, ali naplata obrade kredita je nešto što je znao svaki klijent, što je navedeno u ugovoru, što je sadržano u efektivnoj kamatnoj stopi i što je u skladu sa zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kao i odlukom o načinu utvrđivanja EKS.
Na kraju krajeva, banke će izgubljenu dobit nadoknaditi kroz veće cene usluga i to će opet biti preko leđa građana. U ovoj situaciji jedino advokati dobro prolaze, imaju zašto i da se bore.
Gori smo od Eskobarove Kolumbije