Turistički vaučeri već na „crnom“ tržištu

Svih 100.000 prijava za vaučere koje država dodeljuje za odmor u Srbiji, u ponedeljak je popunjeno za samo dva sata, pa su mnogi građani ostali bez vaučera. Interesovanje građana je bilo ogromno a ponuda nije zadovoljila potrebe potražnje.

Samo par dana nakon što su sve prijave popunjene, na društvenim mrežama i pojedinim Fejsbuk grupama pojavili su se oglasi u kojima građani na prodaju nude turističke vaučere.

Vaučeri nisu raspodeljeni, već su samo primljeni zahtevi za dodelu vaučera, i uprkos tome neki građani ih već nude na prodaju, piše Danas.

U jednoj konkretnoj objavi na Fejsbuk grupi „PANČEVCI“, jedna članica, koja je izabrala opciju da ostane anonimna, na prodaju je ponudila svoja tri vaučera po ceni od tri hiljade dinara po vaučeru.

Tri hiljade dinara za vaučer od 10.000, svakako zvuči kao primamljiva ponuda, ali pitanje je da li ćete moći da ih iskoristite, jer ovakva vrsta trgovine nije legalna, iako je sveprisutna.

Direktor poslovnog udruženja hotelsko ugostiteljske privrede Srbije HORES Georgi Genov kaže za Danas da ovakav oglas može biti samo prevara.

„Legitimni vaučeri mogu biti samo oni koji se uzimaju u pošti, isključivo sa ličnom kartom. Sa njima se dolazi kod ugostitelja, i on je dužan da prijavi najmanje pet dana boravka“, objašnjava Genov.

Preprodaja vaučera je, kako kaže, jedino moguća u dosluhu sa ugostiteljem, gde bi on u tom slučaju morao da prijavi goste koji su legitimno uzeli vaučere na ličnu kartu, iako je ugostio sasvim druge ljude.

„Da bi uslugu koju je pružio mogao da naplati od ministarstva, on boravak gostiju sa vaučerima mora da prijavi i te informacije se unose u centralni informacioni sistem ministarstva. Ugostitelj može da pokuša da prijavi duplo, ali to je previše komplikovano, tako da je ta prodaja vaučera verovatno prevara“, priča Genov.

Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević kaže da je pokušaj prodaje turističkih vaučera na internetu dokaz da se u Srbiji korupcija generiše na najsitnijem nivou.

„Državni organi bi trebalo da obezbede mehanizam koji bi osigurao da ne može ni na koji način da se trguje vaučerima. To je nešto što je trebalo da se uradi još u prethodnoj fazi, očekujući da postoji ekonomski interes da se na određen način zloupotrebe vaučeri“, kaže Bogosavljević.

Kaže da su upravo potrošači ti koji obezbeđuju sredstva za njih i da zbog toga zaslužuju maksimalnu zaštitu.

„Postoje vrlo jednostavna rešenja kojima bi se to u startu onemogućilo. Ako već hoće da se izbegne zloupotreba, nadležni državni organi su morali da se oglase i da kažu koje će mere preduzeti“, smatra Bogosavljević.

On dodaje da kao zemlja nismo spremni da uđemo u suzbijanje korupcije koja se sistemski generiše.

Pravnik Jovica Todorović kaže da se u svim obaveštenjima koja se mogu naći o ovoj akciji države ističe da vaučeri glase na ime korisnika, kao i da njih mogu dobiti samo osobe koje ispunjavaju propisane uslove, te da su dužni da ih iskoriste lično.

Kako je ranije objavljeno pravo na vaučere imaju penzioneri, nezaposleni, korisnici prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica, vojni invalidi, nosioci poljoprivrednog gazdinstva, studenti, lica starija od 65 godina koja ne ostvaruju pravo na penziju, kao i zaposleni sa primanjima do limita koji je povećan na maksimalnih 80.000 dinara mesečno.

„Nema nikakve sumnje da je preprodaja vaučera nelegalna, i da je to opšte poznato. Sa pravnim sankcijama se mogu suočiti ne samo korisnici koji su dobili vaučere pa ih ustupili drugome sa ili bez novčane naknade, nego i oni koji ih koriste, ali i ugostitelji koji budu omogućili nelegalno korišćenje vaučera od strane osoba na čije ime ne glase“, kaže Todorović.

Naglašava da je neosnovano dobijanje i korišćenje kredita, subvencije i druge pogodnosti propisano kao krivično delo za koje je propisana novčana kazna i kazna zatvora.

„Takođe, korišćenjem vaučera koji je izdat na tuđe ime za onoga ko ga iskoristi nastaje i građansko-pravna obaveza vraćanja stečenog bez osnova“, objašnjava Todorović.

Dodaje da pojava oglasa na društvenim mrežama govori o meri moralnog posrnuća čitavog društva.

„Uvek kada pomislimo da smo dotakli dno beščašća, desi se nešto što nas uveri da može još gore“, zaključuje naš sagovornik.

Iz Turističke inspekcije kažu za Danas da propisi ne uređuju problem nelegalne prodaje vaučera.

„Turistički inspektori nisu nadležni za postupanje u ovakvim slučajevima, ali ukoliko u postupku nadzora utvrde da je došlo do bilo kakve vrste zloupotrebe ili da postoji sumnja da je do zloupotrebe došlo, a za čije sankcionisanje nisu nadležni, o tome se obaveštavaju nadležni organi“, navode iz inspekcije.

Napominju da bi u slučaju prodaje vaučera nezakonito postupili i građani koji prodaju i oni koji kupuju vaučere, kao i ugostitelj koji bi omogućio boravak.

Na pitanje da li će vršiti inspekciju ugostiteljskih objekata u kojima građani mogu da iskoriste vaučere dobijene od države odgovaraju:

„U nadzoru ugostiteljskih objekata za smeštaj će se proveravati evidencija korisnika usluga koji u smeštajnim objektima borave preko vaučera. Ističemo da će se o svakoj uočenoj zloupotrebi obaveštavati za to nadležni organi“.

Kazne po Zakonu o ugostiteljstvu se izriču ukoliko ugostitelj unosi podatke o korisniku usluge smeštaja preko centralnog informacionog sistema, ne unosi podatke o korisniku usluge smeštaja dnevno i uredno, u centralni informacioni sistem ne unosi propisne podatke ili unosi neistinite.

Kako navode iz Sektora za turističku inspekciju, kazne se kreću u rasponu od 200.000 do 800.000 dinara za pravno lice, od 40.000 do 100.000 dinara za odgovorno lice,  od 100.000 do 500.000 dinara za preduzetnika i od 150.000 do 350.000 dinara za fizičko lice koje pruža usluge u objektima domaće radinosti i seoskim turističkim domaćinstvima.