U Arilju obustavljen otkup kupine

U ARILjSKOM kraju hladnjačari su obustavili otkup kupine, čija se otkupna cena kretala od 30 do 35 dinara. Proizvođači su bili iznenađeni ovakvim činom, jer je berba tek otpočela, dok, sa druge strane, otkupljivači navode da nema potražnje za ovim bobičastim voćem, te da ne mogu da u hladnjačama skladište kupinu, jer preuzimaju veliki rizik da im ona ostane neprodata.

Porodica Milosavljević iz sela Mirosaljci, koja ima 60 ari zemlje pod ovim bobičastim voćem, kaže da im je ovo jedini izvor prihoda.

– Krenuli smo sa berbom, ali su nas zvali iz hladnjače da više neće otkupljivati, pozvali smo i druge i dobili isti odgovor. Kasnije smo saznali da su i ostali proizvođači obavešteni o ovome. U velikom smo problemu, jer posle maline koja je propala i čija cena je bila mala, mnogo smo uložili u kupinu – kazali su nam Milosavljevići.

Veliki problem je što su se proizvođači kupine zadužili kod nekih hladnjačara za skupe preparate i sada ne znaju kako će da ga otplate.

Dr Aleksandar Leposavić, stručnjak za bobičasto voće u Institutu za voćarstvo u Čačku, navodi da proizvodnju kupine u Srbiji prate brojni problemi kao što su otežan plasman i pad cena, velika osetljivost svežih plodova na neadekvatan transport, neracionalno organizovanje otkupa i prodaje na svetskom tržištu, nedostatak novčanih sredstava u vreme otkupa, neblagovremena isplata proizvođačima i mnogi drugi.

BEZ PRIMEDABA

KAKO je „Novostima“ rečeno u tržišnoj inspekciji, niko od proizvođača kupina nije zvao ili poslao primedbu Ministarstvu trgovine, da je prikinut otkup ovog voća.

Zbog ovih problema poslednjih godina dolazi do velikih oscilacija u proizvodnji. Tako je bilo perioda kada je otkupna cena plodova bila visoka što je izazvalo nekontrolisano širenje kupine, ali i onih kada su proizvođači bili u dilemi da li zasade krčiti ili ne. Što se tiče stanja u zasadima ove voćne vrste u našoj zemlji, trenutna situacija ne ide u prilog proizvođačima. Nezadovoljni cenom u prošloj godini, veliki broj njih nije posvetio odgovarajuću pažnju svojim zasadima – rekao je Leposavić. – Vremenski činioci su doprineli da veoma mali procenat zasada postigne potrebnu kondiciju, a kiše tokom juna i jula su uticale i na kvalitet plodova. Kao rezultat toga, hladnjačari su veoma oprezno krenuli u kampanju otkupa. Zadnjih dana neki od njih su i obustavile prijem u hladnjače.

Kao opravdanje za ovo, otkupljivači navode zalihe iz 2017. pa čak i 2016. godine, loš kvalitet, neodgovarajući sortiment i slično. Nasuprot tome, proizvođači kupine u drugim delovima sveta (zemlje Južne Amerike, Kanada) u ovoj godini su imali znatno bolju situaciju i plasman celokupnih količina na svetskom tržištu.

TREĆE MESTO

PO obimu proizvodnje i privrednom značaju u našoj zemlji kupina je u grupi jagodastog voća na trećem mestu, iza maline i jagode. Gaji se na oko tri hiljade hektara. Na svetsko tržište plasira se preko 90 odsto od ukupne godišnje proizvodnje, pretežno u smrznutom stanju. Relativno male količine izvoze se u svežem stanju i u obliku drugih prerađevina. Poslednjih godina primetan je trend porasta plasmana plodova kupine u svežem stanju na domaćem tržištu.

Novosti