U kojoj valuti štedeti?

Štednja predstavlja najsigurniji način očuvanja vrednosti novca, koji garantuje blago uvećanje vrednosti u skladu sa visinom inflacije. To znači da se opravdanost štednje može utvrditi isključivo ukoliko uporedite visinu ostvarene kamatne stope sa visinom inflacije u zemlji u kojoj je valuta u kojoj štedite matična valuta.

Inflacija u Srbiji trenutno iznosi 2.1% dok je ciljana do 4.0%. Što se tiče inflacije u EU tu je ciljana inflacija za ovu godinu -0.16%.

Kada je štednja u stranim valutama u pitanju, pored inflacije, morate uračunati i to da država Srbija naplaćuje dodatni porez od 15 odsto na zaradu ostvarenu štednjom u stranoj valuti. Tako ćete tako ako štedite u evrima na svakih sto evra kamate državi morati da date 15 evra.

Visoke kamate na štednju su davno zaboravljene kako na dinarsku tako i na štednju u drugim valutama. Štednja po viđenju u evrima trenutno iznosi 0,1% na godišnjem nivou, dok je kamata na dinarsku oko 7,00%.

Kod klasične oročene štednje, kamate na štednju u dinarima su u proteklih par dana smanjene u zavisnosti od banke do banke u proseku od 0,5 do 1,00%, pa je iznos kamate koju možete dobiti do 8,00% dok je kod štednje u evrima kamata svedena na maksimalno 1,53%.

Trenutno je na tržištu dinarska štednja atraktivnija od štednje u evrima. Glavni nedostatak štednje u domaćoj valuti je neizvestan kurs dinara prema evru.

Svaki vid štednje ima prednosti i mane, pa tako ne bi trebali da jurimo za kamatom nego da tip štednje prilagodimo svojim potrebama i mogućnostima. Prednost dinarske štednje je znatno viša kamatna stopa u odnosu na ostale valute i neoporeziva ostvarena kamata. Morate da imate u vidu da je ovo jedina vrsta štednje kod koje ćete sigurno imati veću kamatnu stopu na uložena sredstva u odnosu na inflaciju.

Dinarska štednja nije preporučljiva samo onima koji štede sa svrhom kupovine proizvoda i usluga koji se plaćaju u stranoj valuti, a za sve ostale namene, ovo bi mogla biti isplativija opcija od devizne štednje.

Kamatica