U poslednje dve godine samo u Nemačku iselilo se oko 50.000 osoba

Iz Srbije se od 2000. godine iselilo 654.000 ljudi, što u statističkom smislu znači da smo izgubili stanovništvo Niša i Novog Sada.

Podaci nemačke Savezne službe za migracije govore da je u prvoj polovini 2018. godine gotovo 19.000 radnika iz Srbije imalo dozvolu boravka u Nemačkoj, što je za 2.000 više nego u istom periodu prethodne godine. Procene govore da se u poslednje dve godine iz Srbije u Nemačku iselila više od 51.000 ljudi. Rekordan broj mladih emigrirao je 2015. godine – samo u zemlje članice Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) otišlo je čak 60.000 osoba. Najveći broj njih (45.200) iselio se u Nemačku, a Austrija je bila druga „obećana zemlja” za naše emigrante, u koju se te godine odselilo 7.800 osoba. Iz vizure statistike OECD-a, Slovenija je bila treća najpoželjnija destinacija za naše sugrađane – 2.400 mladih migranata se tokom 2015. godine preselilo u „deželu”. Slede Švedska, u koju se odselilo 1.800 građana Srbije, i SAD, koje su primile novih 1.278 migranata.

Sve su to bili razlozi zbog kojih je Vlada Srbije formirala Koordinaciono telo za ekonomske migracije, u kojem se nalaze akademici SANU, univerzitetski profesori i resorni ministri, a kako je juče istakao ministar rada dr Zoran Đorđević nakon prvog radnog sastanka, prvi i jedini zadatak tog tela jeste da se promene okolnosti i uslovi pod kojima se dešavaju migracije, kako bi se naši sugrađani zadržali u Srbiji, ali i vratili oni koji su otišli.

„Na strategiji sprečavanja ekonomskih migracija radiće i tim eksperata koji će imati logističku podršku vlade, bez političkog uticaja. Naša želja je da promenimo način razmišljanja, odnos države i okolnosti zbog kojih mladi odlaze. Zbog toga ulažemo u prekvalifikaciju i dokvalifikaciju radnika, kako bi oni bili što konkurentniji na tržištu rada. Imali smo na umu iskustvo zemalja regiona iz kojih je došlo do masovne emigracije mladih nakon ulaska u EU i shvatili da ovim problemom moramo da se pozabavimo pre nego što postanemo deo evropske porodice”, rekao je Đorđević.

Analiza dr Vladimira Grečića, profesora Ekonomskog fakulteta u penziji i člana Koordinacionog tela za ekonomske migracije, pokazala je da svaki osmi emigrant ima visoko obrazovanje – drugim rečima, odlaze oni koji su našoj zemlji najpotrebniji. Skoro petina osoba koja je emigrirala u SAD ima visoko obrazovanje, a mladi stručnjaci najčešće odlaze u Njujork, Ilinois, Floridu i Kaliforniju. U Švajcarsku i Sloveniju iselio se veliki broj lekara i stomatologa, dok u Nemačkoj postoji najveća potražnja za inženjerima i srednjim medicinskim kadrom.

On je nakon jučerašnjeg radnog sastanka Koordinacionog tela izrazio zadovoljstvo što se pitanje migracija pozicioniralo visoko na lestvici političke agende.

„Kakav će biti rezultat našeg rada, ne mogu unapred da kažem. Nismo razradili metodologiju, više institucija je uključeno, ali u timu sam jer verujem da nešto može da se uradi. Sve zavisi od nas”, istakao je Grečić. On je dodao da su migracije intenzivirane nakon ekonomske krize 2008. godine, o čemu ilustrativno svedoči podatak OECD-a da je 2008. godine iz Srbije otišlo 27.000 ljudi, da bi 2015. godine taj broj bio dupliran.

Predstavnica Republičkog zavoda za statistiku Gordana Bjelobrk ocenila je da su poslednjih godina intenzivirane migracije, zbog čega sve institucije treba da budu maksimalno angažovane, kako bi se stvorio ambijent da mladi ljudi nakon završenog fakulteta ostanu u zemlji.

„Time bismo uvećali broj stanovnika, ali bi se obezbedila i zamena generacija”, rekla je Gordana Bjelobrk.

S obzirom na to da se u Koordinacionom telu za ekonomske migracije nalaze akademici SANU, univerzitetski profesori, vrhunski autoriteti iz oblasti demografije i migracije i ministri Dačić, Mali, Šarčević, Ružić, Udovičić i Đukić Dejanović, kao i predstavnici Privredne komore Srbije i sindikata, veliko interesovanje novinara izazvala je pojava Lava Pajkića, studenta montaže, koji je prisustvovao sastanku tima i pres-konferenciji. Na pitanje koja je njegova uloga u Koordinacionom telu, predstavnici Pres-službe Ministarstva rada nisu imali odgovor.

Politika