„Uber” neće zaobići ni Srbiju
-Želimo da budemo u svim gradovima koji se razvijaju i gledaju u budućnost. Beograd po tome nije izuzetak, ali u ovom trenutku nemamo konkretan plan za dolazak, kažu za „Politiku” u „Uberu”, kompaniji koja nudi taksi prevoz putem aplikacije, gde se vožnja zakazuje i plaća preko mobilnog telefona.
Vožnja je, prema podacima iz Hrvatske gde „Uber” već funkcioniše, jeftinija od gradskog taksija oko 25 odsto.
Najveći otpor ovoj vrsti konkurencije pružaju regularni taksisti, a tako je u Hrvatskoj od dolaska „Ubera”. Pre nekoliko dana generalni štrajk je okupio taksi prevoznike iz svih krajeva Hrvatske, a jedinstven zahtev je da se sprovodi Zakon o prevozu u drumskom saobraćaju po kome „Uber” navodno posluje nezakonito.
Prema pisanju pojedinih hrvatskih medija taksistima izgleda više smeta to što za „Uber” u Hrvatskoj već radi pet hiljada vozača. Njihove usluge su samo u ovoj godini koristili turisti iz čak 118 zemalja. Saopštenjem se ubrzo oglasio i „Uber” napominjući da su u pregovorima sa predstavnicima vlasti kako bi bila doneta nova regulativa koja štiti prava potrošača na izbor.
Tri miliona vožnji dnevno
Startap kompanija iz San Franciska počela je da radi 2009. godine i danas funkcioniše u više od 80 zemalja sveta. Dnevno obavi tri miliona vožnji, bez obzira na činjenicu da ovakav model poslovanja zadaje glavobolje zakonodavcima širom sveta. I američki taksisti su se protivili ovoj konkurenciji, a vremenom je upravo zbog „Ubera” i njegove velike popularnosti značajno smanjen broj regularnih taksista na ulicama. Vrednost ove kompanije danas se procenjuje na oko 70 milijardi dolara.
Iako ga nazivaju „taksi za plići džep” „Uber” je u stvari samo posrednik. Aplikacija na smartfonu korisnicima omogućava da vožnju naruče i plate (odnosno ponude i naplate) bezgotovinski iz same aplikacije, povezane sa platnom karticom. Najjeftinija i u svetu najpopularnija varijanta je „Uberpop”, u kojoj skoro svako može da bude vozač, ali ona je naišla i na najviše kontroverzi i pravnih prepreka. U Hrvatsku je stigao kao „Uberiks” tako što upošljava profesionalne prevoznike koji plaćaju porez kao preduzetnici, što je način na koji bi po zakonu mogao da radi i u Srbiji.
Stručnjaci za IT pravo tvrde da je „Uber” u stvari usluga informacionog društva, jer predstavlja posrednički sistem između onih koji žele vožnju i onih koji je pružaju, zbog čega im i ne treba dozvola. On naplaćuje usluge posredovanja, ali nije dužan da plaća porez, jer i nije poreski obveznik, kažu stručnjaci.
Politika
naravno da su 25% jeftiniji kada ne placaju porez, niti mogu da ponude prava putnicima. Npr. putnici nisu osigurani, ne smeju da koriste taxi linije na ulicama (taxisti placaju sve to) a ako se desi neka steta Uber ne snosi nikakve odgovornosti (ukoliko je vozac npr pijan)