„Uber” neće zaobići ni Srbiju

-Želimo da budemo u svim gradovima koji se razvijaju i gledaju u budućnost. Beograd po tome nije izuzetak, ali u ovom trenutku nemamo konkretan plan za dolazak, kažu za „Politiku” u „Uberu”, kompaniji koja nudi taksi prevoz putem aplikacije, gde se vožnja zakazuje i plaća preko mobilnog telefona.

Vožnja je, prema podacima iz Hrvatske gde „Uber” već funkcioniše, jeftinija od gradskog taksija oko 25 odsto.

Najveći otpor ovoj vrsti konkurencije pružaju regularni taksisti, a tako je u Hrvatskoj od dolaska „Ubera”. Pre nekoliko dana generalni štrajk je okupio taksi prevoznike iz svih krajeva Hrvatske, a jedinstven zahtev je da se sprovodi Zakon o prevozu u drumskom saobraćaju po kome „Uber” navodno posluje nezakonito.

Prema pisanju pojedinih hrvatskih medija taksistima izgleda više smeta to što za „Uber” u Hrvatskoj već radi pet hiljada vozača. Njihove usluge su samo u ovoj godini koristili turisti iz čak 118 zemalja. Saopštenjem se ubrzo oglasio i „Uber” napominjući da su u pregovorima sa predstavnicima vlasti kako bi bila doneta nova regulativa koja štiti prava potrošača na izbor.

Startap kompanija iz San Franciska počela je da radi 2009. godine i danas funkcioniše u više od 80 zemalja sveta. Dnevno obavi tri miliona vožnji, bez obzira na činjenicu da ovakav model poslovanja zadaje glavobolje zakonodavcima širom sveta. I američki taksisti su se protivili ovoj konkurenciji, a vremenom je upravo zbog „Ubera” i njegove velike popularnosti značajno smanjen broj regularnih taksista na ulicama. Vrednost ove kompanije danas se procenjuje na oko 70 milijardi dolara.

Iako ga nazivaju „taksi za plići džep” „Uber” je u stvari samo posrednik. Aplikacija na smartfonu korisnicima omogućava da vožnju naruče i plate (odnosno ponude i naplate) bezgotovinski iz same aplikacije, povezane sa platnom karticom. Najjeftinija i u svetu najpopularnija varijanta je „Uberpop”, u kojoj skoro svako može da bude vozač, ali ona je naišla i na najviše kontroverzi i pravnih prepreka. U Hrvatsku je stigao kao „Uberiks” tako što upošljava profesionalne prevoznike koji plaćaju porez kao preduzetnici, što je način na koji bi po zakonu mogao da radi i u Srbiji.

Stručnjaci za IT pravo tvrde da je „Uber” u stvari usluga informacionog društva, jer predstavlja posrednički sistem između onih koji žele vožnju i onih koji je pružaju, zbog čega im i ne treba dozvola. On naplaćuje usluge posredovanja, ali nije dužan da plaća porez, jer i nije poreski obveznik, kažu stručnjaci.

Politika